Zaharova je istakla da je način na koji će balkanske zemlje graditi odnose sa Evropskom unijom njihov suvereni izbor, ali je podsetila da one već decenijama čekaju na članstvo, prenosi Sputnjik.

Dodala je da je Albanija na evropskom putu od 2000. godine, Severna Makedonija od 2004, Crna Gora od 2008, a Srbija od 2009. godine.

"Za to vreme Evropska unija se, naravno, značajno promenila. I to nikako nabolje. Reč je i o ekonomskim pokazateljima i o načinu delovanja na međunarodnoj sceni", ocenila je Zaharova.

Ona je ocenila i da ubrzana militarizacija Evropske unije, neuspešna migraciona politika i, kako je navela, potpuno iracionalno odustajanje od trgovinske i energetske saradnje sa Rusijom imaju izuzetno negativne posledice po socijalno-ekonomsku situaciju u Evropi.

Kao primer slabljenja privlačnosti EU navela je referendum na Islandu u avgustu, tvrdeći da su se građani te zemlje izjasnili protiv obnavljanja pregovora o članstvu u Uniji.

Zaharova je posebno upozorila na to da se Evropska unija sve više pretvara u vojni blok, dok Rusiju proglašava glavnom egzistencijalnom pretnjom, čak i u periodu nakon okončanja sukoba u Ukrajini.

Prema njenoj oceni, takav zaokret suštinski je promenio sam karakter proširenja Evropske unije.

"Ovaj proces više ni na koji način ne podrazumeva mogućnost da nove članice zadrže neutralan status", naglasila je Zaharova.

Ona je istakla da čak i perspektiva skorog pristupanja Evropskoj uniji automatski podrazumeva neophodnost usklađivanja sa antiruskim kursom Brisela što, prema njenim rečima, uključuje uvođenje sankcija Rusiji, sveobuhvatnu podršku vlastima u Kijevu i prihvatanje drugih konfrontacionih spoljnopolitičkih ciljeva i zadataka, koji se ne poklapaju uvek sa nacionalnim prioritetima zemalja kandidata.

"Nadamo se da zemlje Zapadnog Balkana vide i analiziraju ove promene u Evropskoj uniji i da jasno sagledavaju posledice evropskih integracija po sopstvene nacionalne interese i blagostanje svojih građana", poručila je Zaharova.