Evropa se, prema najnovijim analizama, suočava sa sve intenzivnijim talasom incidenata koji se odvijaju ispod praga otvorenog vojnog sukoba.

Mapa koju je izradio Bezbednosni centar „Sahajdačni“ iz Kijeva pokazuje 522 incidenta od 24. februara 2022. godine, koji su ili direktno pripisani Moskvi ili se, prema autorima analize, uklapaju u obrazac delovanja ruskih službi.

Reč je o širokom spektru aktivnosti — od povreda vazdušnog prostora, ometanja navigacionih sistema i sajber-napada do sabotaža ključne i vojne infrastrukture.

Crvene tačke širom kontinenta

Incidenti su zabeleženi širom Evrope, uključujući Veliku Britaniju, Italiju, Nemačku i Poljsku.

Posebnu zabrinutost izazivaju slučajevi koji su mogli da imaju ozbiljne posledice po ljudske živote.

Među njima se navode pokušaj napada dronom na ukrajinski teretni avion na aerodromu Lajpcig-Hale, kao i napad na voz u blizini ukrajinsko-poljske granice, samo nekoliko trenutaka nakon prolaska kompozicije sa evropskim zvaničnicima.

Prema oceni stručnjaka, ovakvi incidenti pokazuju da operacije više nisu ograničene samo na sajber-prostor ili manje sabotaže.

1

Od sajber-pritiska do koordinisane kampanje

Elena Davlikanova iz centra „Sahajdačni“ ocenjuje da je rusko delovanje u početku bilo sporadično, ali da su tokom 2024. i 2025. zabeleženi ozbiljni talasi eskalacije.

Prema njenim rečima, ono što je počelo kao kombinacija sajber-pritiska, obaveštajnih aktivnosti i izolovanih incidenata preraslo je u mnogo širu kampanju.

U njoj se kombinuju sabotaže, angažovanje lokalnih posrednika, dronovi, ometanje satelitske navigacije, pomorske operacije, elektronsko ratovanje i sajber-napadi.

Cilj je, prema njenom tumačenju, da se poveća cena podrške Ukrajini i stvori dodatni pritisak na evropska društva.

NATO strahuje od testiranja granica

Posebna zabrinutost postoji na istočnom krilu NATO-a, ali stručnjaci upozoravaju da opasnost više nije ograničena samo na Baltik i Poljsku.

Aleksus Grinkevič, vrhovni komandant NATO-a za Evropu, upozorio je da savremeni dronovi mogu da prelaze hiljade kilometara, čime se potencijalni domet pretnje širi na gotovo ceo savez.

U Poljskoj i drugim članicama sve glasnije se postavlja pitanje da li bi Moskva mogla da izvede ograničen napad, a zatim ga predstavi kao slučajan incident, kako bi testirala reakciju NATO-a.

Danska obaveštajna služba procenila je da postoji mali, ali rastući rizik od ograničenog udara na neku članicu Alijanse u narednim mesecima.

Kremlj odbacuje optužbe

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je odbacivao zapadne tvrdnje o ruskim hibridnim operacijama i nazivao ih „zastrašujućim pričama“.

Ruska strana negira da vodi koordinisanu kampanju protiv evropskih država.

Ipak, evropske prestonice sve ozbiljnije razmatraju kako da odgovore na incidente koje smatraju delom „sive zone“ između mira i otvorenog rata.

Evropa traži odgovor bez direktnog sukoba

Jedan od najvećih problema za evropske države jeste to što je ovakve operacije teško direktno dokazati.

Zbog toga se razmatraju mere koje ostaju ispod praga direktnog vojnog sukoba — zatvaranje konzulata, proterivanje diplomata, nove sankcije i jači pritisak na rusku „flotu iz senke“.

Ministri odbrane EU razmatraju i načine za brži zajednički odgovor na buduće incidente.

Ključna dilema ostaje ista: kako dovoljno snažno odgovoriti da bi se Moskva odvratila od daljih poteza, a da se pritom ne izazove nekontrolisana eskalacija.

Izvor: Newsweek / Financial Times / Bezbednosni centar „Sahajdačni“