Protesti protiv vlade Edija Rame eskalirali su nakon što su učesnici napali državne institucije, palili vatru u blizini kancelarije premijera i gađali poslovne objekte u luksuznim višespratnicama.

Hiljade studenata, mladih i drugih demonstranata drugog dana zaredom sukobile su se sa policijom za razbijanje demonstracija u centru grada. Na ulicama su gorele barikade, dok su policajci koristili suzavac i vodene topove kako bi potisnuli okupljene.

Nemiri su se proširili od Ministarstva prosvete do sedišta premijera, prostorija parlamenta i drugih državnih objekata. U blizini tiranske Piramide, u kompleksu dveju visokih zgrada, zapaljen je poslovni prostor u prizemlju. Obim materijalne štete zasad nije poznat.

Pokret poznat kao „Flamingo revolucija“, počeo je 31. maja, prvobitno zbog protivljenja kontroverznom turističkom projektu u zaštićenom priobalnom području Zvernec, koji se dovodi u vezu sa Džaredom Kušnerom, zetom američkog predsednika Donalda Trampa. Vremenom su zahtevi prerasli u širu kampanju protiv korupcije, nejednakosti i koncentracije političke i ekonomske moći.

Učešće studenata ove nedelje dalo je protestima novu političku dimenziju. Iako su njihovi prvobitni zahtevi bili vezani za obrazovanje, zapošljavanje i životni standard, sada se u središtu demonstracija nalazi zahtev za ostavku Rame i njegove vlade.

x

Sukobi sa policijom i optužbe za prekomernu silu

Do eskalacije je došlo nakon sukoba u utorak ispred Ministarstva prosvete i na ulicama centralne Tirane. Demonstranti su bacali kamenice i druge predmete na policiju, dok su pripadnici snaga bezbednosti odgovarali suzavcem, vodenim topovima i pendrecima.

Među povređenima su policajci, novinari i demonstranti, kao i jedan strani diplomata koji je zadobio povredu glave.

Vlada je osudila nerede, ističući potrebu za zaštitom institucija i očuvanjem javnog reda. Potpredsednica vlade Albana Kočiu pozvala je demonstrante da se uzdrže od vandalizma, dok je ministar unutrašnjih poslova Ervin Demo branio postupanje policije, uz tvrdnju da njeni pripadnici moraju delovati u skladu sa zakonom i načelom srazmernosti.

Demo je za nemire okrivio opoziciju, a iznete su i sumnje o stranom mešanju. 

Evropska unija zabrinuta zbog eskalacije

Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog eskalacije nasilja i pozvala na poštovanje prava na mirno okupljanje, kao i na istragu navoda o prekomernoj upotrebi policijske sile protiv demonstranata i novinara.

Nemačka je podržala evropski stav, dok je Velika Britanija naglasila značaj zakonitih i mirnih protesta. Albanski predsednik Bajram Begaj takođe je pozvao na uzdržanost, ističući da se ne mogu opravdati ni nasilje demonstranata ni nezakonita upotreba sile od strane policije.

Vlada tvrdi da istrage protiv visokih funkcionera pokazuju da reforma pravosuđa daje rezultate. Međutim, ti postupci istovremeno otvaraju pitanja o razmerama sumnji u nezakonito postupanje unutar političkog establišmenta i odgovornosti nosilaca vlasti.

Kriza predstavlja ozbiljan test za evropske integracije Albanije, koje ne zavise samo od usvajanja zakona i sprovođenja reformi, već i od funkcionisanja demokratskih institucija, zaštite osnovnih prava i efikasne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Neposredni izazov za vlast jeste uspostavljanje javnog reda bez daljeg ugrožavanja građanskih sloboda. Dugoročno, ključno pitanje biće da li institucije mogu da povrate poverenje javnosti koja sve otvorenije dovodi u pitanje način na koji se zemljom upravlja.