Francuska se suočava sa ozbiljnim političkim i društvenim potresima, ali profesor Miloš Laban smatra da se uzroci krize ne mogu razumeti samo kroz nezadovoljstvo građana i unutrašnje probleme te zemlje.

U emisiji „Info jutro“ govorio je o sukobima interesa velikih sila, ulozi društvenih mreža u organizovanju protesta i mogućim posledicama političkih promena u Francuskoj.

„Ovo podseća na vreme pred Drugi svetski rat!“

Laban je ocenio da aktuelna dešavanja u Evropi imaju zabrinjavajuće sličnosti sa periodom koji je prethodio Drugom svetskom ratu.

Govoreći o nadmetanju velikih sila, upotrebio je izraz „sukob jenkija i nacista“, kojim je opisao svoju interpretaciju današnjih geopolitičkih odnosa.

Prema njegovoj oceni, protesti u Francuskoj predstavljaju samo jedan od vidljivih pokazatelja mnogo šire borbe za politički i ekonomski uticaj.

Laban smatra da se evropske države nalaze pod pritiskom suprotstavljenih interesa, dok se odnosi između Vašingtona, Londona, Brisela i Moskve menjaju.

Društvene mreže postale moćno oružje

Posebnu pažnju profesor je posvetio ulozi društvenih mreža u organizovanju masovnih demonstracija.

Prema njegovom tumačenju, internet platforme omogućavaju brzo okupljanje velikog broja ljudi, ali i otvaraju prostor za različite oblike političkog uticaja.

Kao primer naveo je proteste u Albaniji povezane sa protivljenjem izgradnji hotela Donalda Trampa.

U tom kontekstu pomenuo je i pokret Antifa, kao i Trampovu odluku da ga proglasi terorističkom organizacijom.

Laban je događaje u Francuskoj i drugim evropskim zemljama povezao sa širim političkim sukobima, ocenjujući da se protesti ne mogu posmatrati izolovano.

„Evropa je izgubila kolonije, a sada gubi i resurse“

Govoreći o ekonomskom položaju evropskih država, Laban je ukazao na značaj gubitka kolonija i promena u pristupu prirodnim bogatstvima.

Prema njegovoj analizi, evropske sile decenijama su svoj ekonomski položaj gradile i kroz pristup sirovinama iz drugih delova sveta.

Promene u globalnoj raspodeli moći, smatra on, dodatno su oslabile evropsku poziciju.

Laban je ocenio i da je rat u Ukrajini doprineo slabljenju Evrope, dok se svetska politika sve više oblikuje prema interesima velikih sila.

Amerika i Britanija nisu toliko jedinstvene koliko se misli?

Profesor se osvrnuo i na odnose Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.

Iako se Vašington i London u javnosti predstavljaju kao bliski saveznici, Laban smatra da njihovi interesi nisu uvek podudarni.

Kao simboličan primer pomenuo je susret Donalda Trampa i kraljice Elizabete tokom njegovog prvog mandata, koji je protumačio kao političku poruku britanskoj strani.

Podsetio je i na odnose Franklina Ruzvelta, Josifa Staljina i Vinstona Čerčila tokom Drugog svetskog rata.

Prema njegovim rečima, istorija pokazuje da su se i među saveznicima vodile ozbiljne političke borbe oko budućeg uređenja sveta.

„Nekima ne odgovara da Marin Le Pen dođe na vlast!“

Jedna od ključnih tema razgovora bila je budućnost Francuske i mogućnost političkih promena.

Laban je ocenio da postoje snažni interesi kojima ne odgovara dolazak Marin Le Pen na vlast.

Prema njegovom tumačenju, takav razvoj događaja mogao bi da promeni odnos Francuske prema Evropskoj uniji, ali i evropskoj podršci Ukrajini.

Profesor smatra da bi politički zaokret u Parizu imao posledice daleko izvan francuskih granica.

Slična ideološka nadmetanja prepoznaje i u Italiji, gde se premijerka Đorđa Meloni suočava sa kritikama svojih političkih stavova.

Da li se vodi bitka za budućnost Evropske unije?

Laban je Francusku opisao kao jednog od ključnih aktera koji bi mogao da utiče na dalji proces evropske integracije.

Prema njegovom viđenju, iza nastojanja da se evropske države dodatno politički povežu nalaze se i širi geopolitički interesi.

Među njima je izdvojio odnos prema Rusiji i njenim ogromnim prirodnim resursima.

Zbog toga smatra da se protesti u Francuskoj ne mogu objasniti isključivo unutrašnjim društvenim nezadovoljstvom.

Oni su, prema njegovoj proceni, povezani sa mnogo većim pitanjem — ko će imati odlučujući uticaj na budućnost Evrope.

Francuska na prekretnici

Dok protesti potresaju francuske gradove, a političke podele postaju sve izraženije, Laban upozorava da bi događaji u toj zemlji mogli da imaju posledice po čitav evropski kontinent.

Njegova analiza zasniva se na poređenju sadašnjih geopolitičkih odnosa sa istorijskim sukobima velikih sila, pri čemu proteste posmatra kao deo šire borbe za moć i resurse.

Prema njegovom zaključku, budućnost Francuske, odnos Evrope prema Rusiji i politički pravac Evropske unije predstavljaju međusobno povezana pitanja koja će imati veliki značaj za međunarodne odnose.

Izvor: Informer TV, emisija „Info jutro“