Neočekivana inicijativa iz Vašingtona mogla bi da vrati Viktora Orbana na veliku međunarodnu političku scenu, samo nekoliko meseci nakon što je izgubio vlast u Mađarskoj.

Prema informacijama koje je objavio američki Volstrit džornal, administracija Donalda Trampa razmatra mogućnost da Orban bude kandidat za novog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Posebno je zanimljivo što bi iza njegovog izbora mogle da stanu tri velike sile — Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kina.

Takav dogovor predstavljao bi neuobičajeno usaglašavanje Vašingtona, Moskve i Pekinga u trenutku njihovih ozbiljnih neslaganja oko brojnih međunarodnih pitanja.

Tramp želi Orbana na čelu UN?

Prema navodima Volstrit džornala, američki zvaničnici već su razgovarali o mogućoj Orbanovoj kandidaturi sa predstavnicima Rusije i Kine.

Izvori upoznati sa razgovorima tvrde da su Moskva i Peking pokazali otvorenost prema predlogu.

Vašington je zatim navodno stupio u kontakt sa bivšim mađarskim premijerom i podstakao ga da razmotri kandidaturu.

Orban je, prema tim informacijama, zainteresovan za mogućnost preuzimanja funkcije, ali ne želi da ulazi u trku bez dovoljno čvrstih garancija da može da pobedi.

U američkoj administraciji procenjuju da bi mogao da dobije podršku najmanje osam članica Saveta bezbednosti UN, dok bi u povoljnijim okolnostima taj broj mogao da poraste na deset.

Za preporuku kandidata potrebno je najmanje devet glasova u petnaestočlanom Savetu bezbednosti, uz uslov da nijedna stalna članica ne uloži veto.

Britanija i Francuska mogu da sruše čitav plan

Iako bi Orban potencijalno mogao da računa na podršku SAD, Rusije i Kine, pred njegovom kandidaturom nalazi se ozbiljna prepreka.

Francuska i Velika Britanija, kao preostale dve stalne članice Saveta bezbednosti, imaju pravo veta.

To znači da bi bilo koja od ove dve države mogla da spreči izbor bivšeg mađarskog premijera.

Njihovi odnosi sa Orbanom godinama su bili opterećeni neslaganjima oko Rusije, sankcija Moskvi, rata u Ukrajini i evropske politike.

Prema diplomatskim izvorima, protivljenje Londona i Pariza moglo bi da predstavlja ključnu prepreku američkoj inicijativi.

Poljaci već poručili da neće podržati Orbana

Vest o mogućoj kandidaturi izazvala je oštre reakcije u Poljskoj.

Ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski poručio je da ne očekuje da Varšava podrži Orbanov izbor za generalnog sekretara UN.

Još oštrije reagovao je poljski premijer Donald Tusk.

Tokom posete Vijetnamu, upitan o mogućnosti da Orban preuzme rukovođenje svetskom organizacijom, Tusk se najpre osmehnuo, a zatim ocenio da mu čitava ideja deluje neozbiljno.

Predsednik poljskog parlamenta Vlodimjež Čažasti takođe je kritikovao predlog, ukazujući na dugogodišnje političke veze Orbana i Vladimira Putina.

Kijev besan zbog mogućnosti Orbanovog izbora

Negativna reakcija stigla je i iz Ukrajine.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha ironično je komentarisao mogućnost da Orban postane generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Prema njegovim rečima, bivši mađarski premijer mogao bi na novoj funkciji da iskoristi iskustvo stečeno tokom godina blokiranja pojedinih evropskih odluka.

Sibiha je posebno ukazao na Orbanovu raniju upotrebu veta i političkih pritisaka tokom rasprava u Evropskoj uniji.

Ukrajinske vlasti godinama su kritikovale njegov odnos prema Rusiji i protivljenje pojedinim paketima podrške Kijevu.

Moskva poslala neočekivanu poruku

Rusija je reagovala uzdržanije.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Alimov objasnio je da SAD, Kina i Rusija ne mogu same da podnesu Orbanovu kandidaturu, jer kao stalne članice Saveta bezbednosti ne nastupaju u ulozi država predlagača.

Prema njegovim rečima, eventualnu kandidaturu morala bi zvanično da predloži neka druga članica Ujedinjenih nacija.

Alimov je naglasio da će Moskva razmotriti sve formalno podnete kandidature.

Takva izjava ne predstavlja zvaničnu potvrdu ruske podrške Orbanu, ali pokazuje da Moskva nije unapred isključila raspravu o njegovoj mogućoj kandidaturi.

Orban izgubio vlast posle 16 godina

Čitava situacija posebno je zanimljiva zbog velikog političkog preokreta u Mađarskoj.

Viktor Orban izgubio je parlamentarne izbore u aprilu 2026. godine, nakon 16 godina na čelu vlade.

Njegov Fides poražen je od stranke Tisa, koju predvodi Peter Mađar, sadašnji mađarski premijer.

Iako je izgubio vlast, Orban je zadržao značajne međunarodne političke veze, posebno sa Donaldom Trampom, Vladimirom Putinom i kineskim rukovodstvom.

Tramp ga je otvoreno podržavao tokom izborne kampanje u Mađarskoj, dok je američki potpredsednik Džej Di Vens učestvovao na jednom od predizbornih događaja u Budimpešti.

Moguća kandidatura za čelnika UN predstavljala bi potpuno novi pravac Orbanove političke karijere.

Nova mađarska vlada pred neprijatnom odlukom

Eventualna kandidatura otvorila bi ozbiljno pitanje i za aktuelnu mađarsku vlast.

Vlada Petera Mađara došla je na vlast uz oštre kritike Orbanovog sistema, a u međuvremenu su pokrenute istrage protiv pojedinih bivših visokih funkcionera zbog sumnji na korupciju i finansijske zloupotrebe.

Ukoliko bi Orban postao kandidat SAD, Rusije i Kine, nova mađarska administracija našla bi se u složenom diplomatskom položaju.

Podrška njegovoj kandidaturi mogla bi da izazove nezadovoljstvo dela birača nove vlade, dok bi otvoreno protivljenje moglo da utiče na odnose Budimpešte sa velikim silama.

Mađarski politički analitičar Nađ Atila Tibor smatra da bi Orbanov prelazak u Ujedinjene nacije mogao značajno da promeni odnose unutar Fidesa, ali i celokupnu političku scenu zemlje.

Brisel pred novim izazovom

Za Evropsku uniju mogućnost Orbanovog izbora predstavlja posebno osetljivo pitanje.

Tokom svog dugogodišnjeg premijerskog mandata, Orban se više puta sukobljavao sa evropskim institucijama oko migracione politike, sankcija Rusiji, pomoći Ukrajini i nadležnosti Brisela.

Njegov eventualni dolazak na čelo UN ne bi mu omogućio da odlučuje o unutrašnjoj politici Evropske unije.

Međutim, funkcija generalnog sekretara dala bi mu značajnu međunarodnu diplomatsku ulogu, uključujući učešće u razgovorima o ratovima, međunarodnim krizama i odnosima velikih sila.

To bi značilo da bi evropski lideri ponovo morali da sarađuju sa političarem sa kojim su prethodnih godina imali brojna neslaganja.

Odluka bi mogla da usledi posle američkih izbora

Prema pisanju stranih medija, Orbanova eventualna kandidatura mogla bi javno da bude predstavljena nakon američkih kongresnih izbora zakazanih za 3. novembar.

Mandat aktuelnog generalnog sekretara UN Antonija Gutereša završava se 31. decembra 2026. godine.

U trci za njegovog naslednika već se nalazi više kandidata, među kojima je i Lana Nusejba, nekadašnja ambasadorka Ujedinjenih Arapskih Emirata pri Ujedinjenim nacijama.

Još jedna prepreka Orbanovoj kandidaturi jeste neformalno pravilo regionalne rotacije, prema kojem se očekuje da naredni generalni sekretar dođe iz Latinske Amerike ili sa Kariba.

Za sada nije doneta konačna odluka o američkoj podršci Orbanu, niti je njegova kandidatura zvanično podneta.

Ipak, sama mogućnost da se Vašington, Moskva i Peking usaglase oko bivšeg mađarskog premijera otvorila je novo diplomatsko pitanje koje bi moglo značajno da utiče na izbor budućeg rukovodstva Ujedinjenih nacija.

Izvor: WebTribune, The Wall Street Journal, Euronews, Anadolu Agency