Brigada, čije se potpuno razmeštanje očekuje sledeće godine, takođe će prikupljati podatke o ruskim i beloruskim vojnim emiterima i radarskim sistemima, kako bi ažurirala baze podataka za elektronsko ratovanje koje koriste nemačke i savezničke snage, rekao je Daum za Rojters. 

"Ako se bilo šta dogodi, ove jedinice će to identifikovati. Unećemo (te podatke) u baze podataka za elektronsko ratovanje, koje će zatim obavestiti sve naše sisteme ukoliko se na beloruskoj strani pojavi novi radar", kazao je Daum.

Daum je naveo da su ruske aktivnosti u pojedinim delovima Evrope dostigle ono što je nazvao "drugom fazom, u kojoj je namera nanošenje štete" a koja se odvija ispod praga oružanog sukoba. 

"Sajber-informacioni domen još nije u stanju rata, ali to više nije ni mir", rekao je on. 

Naveo je da je prethodna faza bila usmerena na tajno prodiranje u zapadne mreže putem sajber-napada i uspostavljanje uporišta unutar tih sistema. 

"Decenijama nismo ulagali previše novca u nove kapacitete. Koristili smo ono što smo imali, jer smo bili usmereni na misije u inostranstvu, u Avganistanu i na drugim mestima. Sada... postoji potreba da unapredimo svoje kapacitete", istakao je Daum.

Nemačka vlada je u avgustu usvojila mere, koje još treba da prođu proceduru u parlamentu, kojima se obaveštajnim službama daju nova ovlašćenja za hakovanje komunikacija i ometanje operacija stranih protivnika. 

Cilj je suprotstavljanje onome što zvaničnici nazivaju rastućom pretnjom od sajber i hibridnih napada. 

Nemačka vojska trenutno u Litvaniji testira sisteme za elektronsko ratovanje, uključujući alate za otkrivanje dronova, uređaje za presretanje signala, ometače i senzore dizajnirane za prenos podataka sa bojnog polja analitičarima na udaljenim lokacijama. 

Pre rata u Ukrajini, nemačka vojska je teško uspevala da ubedi komercijalne kompanije da joj isporuče takve sisteme, izjavio je Patrik Ješke, rukovodilac centra za sajber-inovacije u Bundesveru.