Poljska politička scena suočila se sa novom raspravom o budućnosti zemlje u Evropskoj uniji nakon što je lider opozicione stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski izneo predlog koji predviđa mogućnost pokretanja procedure za izlazak iz EU.
Kačinjski je 28. oktobra, na političkom i ekonomskom forumu u Krinici, ocenio da sadašnji sistem evropskih institucija zahteva temeljnu reorganizaciju.
Prema njegovom mišljenju, Evropska unija previše je centralizovana, a nacionalne države izgubile su značajan deo uticaja na odluke koje se donose u Briselu.
„Evropska komisija ne bi trebalo da postoji“
Kačinjski je posebno kritikovao Evropsku komisiju, za koju smatra da predstavlja jednu od najvećih prepreka drugačijem funkcionisanju Unije.
On je predložio da njene nadležnosti preuzme Evropski savet, u kojem su zastupljeni šefovi država ili vlada članica.
Takav model, prema njegovoj zamisli, omogućio bi nacionalnim vladama da imaju znatno veći uticaj na donošenje odluka.
Lider PiS smatra da bi Unija trebalo da se vrati modelu saradnje suverenih država, uz smanjivanje ovlašćenja nadnacionalnih institucija.
Poljska bi mogla da pokrene pregovore o izlasku
Najveću pažnju izazvao je Kačinjskijev predlog da države nezadovoljne sadašnjim uređenjem EU razmotre korišćenje procedure za napuštanje Unije kao sredstva političkog pritiska.
On je predstavio nekoliko mogućih koraka.
Prvi bi bio formiranje saveza država spremnih da zahtevaju promene evropskih ugovora.
Ukoliko takva inicijativa ne bi uspela, države bi mogle da razmotre zaključivanje posebnog sporazuma kojim bi pokušale da stvore drugačiji institucionalni okvir.
Tek kao poslednja mogućnost pomenuto je pokretanje procedure predviđene članom 50 Ugovora o Evropskoj uniji, koji reguliše izlazak država članica.
Kačinjski je ovu mogućnost opisao kao rizičnu metodu, ali je ocenio da bi mogla da bude opravdana ukoliko prethodni pokušaji reforme ne daju rezultate.
Poljska, međutim, nije zvanično pokrenula pregovore o izlasku iz Evropske unije. Reč je o predlogu lidera opozicije, a ne o odluci poljske vlade.
Kačinjski želi i drugačiji Evropski parlament
Predložene promene ne bi se odnosile samo na Evropsku komisiju.
Kačinjski smatra da bi trebalo promeniti i način funkcionisanja Evropskog parlamenta.
Prema njegovoj zamisli, umesto neposredno izabranih evropskih poslanika, u toj instituciji sedeli bi predstavnici nacionalnih parlamenata.
Oni bi bili delegirani u skladu sa političkim odnosom snaga u svojim državama.
Lider poljske opozicije smatra da bi takav sistem omogućio neposredniju kontrolu nacionalnih parlamenata nad evropskim odlukama.
Promene vlasti u Evropi mogle bi da otvore nova vrata
Kačinjski je tokom govora ocenio da bi buduće političke promene u nekoliko evropskih država mogle da stvore uslove za sprovođenje njegovog plana.
Posebno je pomenuo Francusku, Španiju, Italiju, Nemačku i Poljsku.
Prema njegovom mišljenju, države koje se protive daljoj centralizaciji mogle bi da formiraju savez za promenu evropskih ugovora.
Ipak, priznao je da među potencijalnim partnerima postoje značajne razlike, naročito kada je reč o spoljnoj politici i odnosima prema istočnoj Evropi.
Tusk reagovao: U Poljskoj se vodi teška borba
Izjava Kačinjskog izazvala je reakciju poljskog premijera Donalda Tuska.
Tusk je 29. oktobra na društvenoj mreži X ocenio da je lider PiS praktično najavio mogućnost započinjanja pregovora o uslovima izlaska Poljske iz Evropske unije.
Poljski premijer naveo je da se oko tog pitanja vodi ozbiljna politička borba.
Njegova reakcija pokazuje da bi pitanje budućih odnosa Varšave i Brisela moglo da postane jedna od tema unutrašnjeg političkog sukoba u Poljskoj.
Sikorski upozorio šta bi značio Polegzit
Na Kačinjskijev predlog reagovao je i ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski.
On je ukazao na moguće posledice eventualnog izlaska zemlje iz Evropske unije.
Među njima je naveo uvođenje carinskih i drugih graničnih procedura prema susednim državama članicama, kao i gubitak pristupa pojedinim evropskim fondovima i programima.
Sikorski je kritikovao predstavnike PiS, tvrdeći da njihove najnovije izjave pokazuju da se mogućnost Polegzita ozbiljno razmatra u delu poljske opozicije.
PiS tvrdi da ne želi izlazak iz EU
Predstavnici stranke Pravo i pravda pokušali su da razjasne Kačinjskijeve izjave.
Poslanik PiS Patrik Viher rekao je 29. oktobra za Radio Krakov da cilj stranke nije izlazak Poljske iz Evropske unije, već promena načina njenog funkcionisanja.
Prema njegovim rečima, pokretanje pregovora o izlasku pomenuto je kao mogući instrument pritiska na evropske institucije.
Viher je naglasio da PiS podržava postojanje snažne Evropske unije sastavljene od suverenih država.
Poljaci većinom podržavaju ostanak u Evropskoj uniji
Uprkos političkim neslaganjima, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina građana Poljske podržava članstvo u Evropskoj uniji.
Prema istraživanju poljskog Centra za istraživanje javnog mnjenja, objavljenom ranije tokom 2026. godine, 82 odsto ispitanika podržavalo je članstvo zemlje u EU, dok je 14 odsto bilo protiv.
Istovremeno, deo građana smatra da Poljska treba da ima veću samostalnost u odnosu na evropske institucije.
Ovi rezultati pokazuju razliku između podrške članstvu u Uniji i stavova o njenom budućem institucionalnom uređenju.
Pred Poljskom nova politička rasprava
Kačinjskijev predlog dolazi uoči parlamentarnih izbora koji se u Poljskoj očekuju 2027. godine.
Njegova stranka nastoji da ponovo preuzme vlast, dok vladajuća koalicija Donalda Tuska naglašava značaj ostanka zemlje u Evropskoj uniji.
Za sada nema zvanične odluke poljskih institucija o pokretanju postupka za izlazak iz EU.
Ipak, izjava lidera PiS otvorila je novu raspravu o mogućnosti korišćenja takvog postupka kao sredstva za promenu evropskih institucija.
Izvor: WebTribune, Radio Krakov, Euronews
Komentari (0)