Prema pisanju „Politika“, među najvećim strahovima evropskih zvaničnika su povlačenje hiljada američkih vojnika sa evropskog kontinenta, smanjenje američkog finansiranja NATO-a i ograničavanje vojne pomoći Ukrajini.

U tekstu „Politika“, koji se poziva na pet diplomata NATO-a, navodi se da evropski saveznici razmatraju i najnepovoljniji scenario u slučaju da republikanci izgube kontrolu nad Kongresom.

Njihova zabrinutost proizlazi iz procene da bi Tramp, suočen sa ograničenjima u sprovođenju unutrašnje političke agende, mogao da se okrene spoljnoj politici, u kojoj američki predsednik ima znatno veći prostor za samostalno delovanje.

„Ako postane veoma besan, mogao bi da bude veoma oštar“, upozorio je jedan diplomata NATO-a.

Visoki evropski zvaničnik zadužen za odbranu objasnio je da predsednici koji izgube politički uticaj u Kongresu često postaju skloniji rizičnim potezima u spoljnoj politici.

„Kod predsednika kojima se bliži kraj mandata obično se pojavljuje kombinacija frustracije i spoljnopolitičkog avanturizma“, rekao je on, dodajući da neprijateljski odnos prema NATO-u smatra trajnim obeležjem Trampovog političkog pogleda na svet.

Najveći strah: povlačenje američkih vojnika

Jedan od scenarija koji posebno zabrinjava evropske diplomate jeste mogućnost da Vašington povuče još hiljade pripadnika američkih oružanih snaga iz Evrope.

U središtu zabrinutosti nalazi se predstojeća revizija rasporeda američkih vojnih snaga u Evropi, čiji se završetak očekuje do decembra.

Prema trojici diplomata, Tramp bi nakon eventualnog republikanskog poraza mogao znatno da proširi planirano smanjenje američkog vojnog prisustva na kontinentu kako bi zadovoljio svoje pristalice iz pokreta MAGA.

Takav potez posebno bi pogodio evropske saveznike koji se u nizu ključnih vojnih sposobnosti i dalje oslanjaju na Sjedinjene Američke Države.

Dženifer Kavano, viša saradnica američkog instituta „Difens prajoritis“, upozorava da bi Evropa najteže nadomestila američke kapacitete za elektronsko ratovanje, protivvazdušnu odbranu, prikupljanje obaveštajnih podataka, izviđanje, dopunu goriva u vazduhu i pojedine oblike vojne logistike.

Američki zakon trenutno predviđa najmanje 76.000 pripadnika američkih oružanih snaga u Evropi, ali Kavano dovodi u pitanje koliko bi takva ograničenja u praksi mogla da spreče predsednika odlučnog da sprovede drugačiju politiku.

„Pitanje je da li bi ograničenja broja vojnika izdržala pravnu proveru, a Tramp je već pokazao veliku spremnost da ignoriše sudove“, upozorila je ona.

Ukrajina bi mogla da postane deo velikog dogovora sa Putinom

Još ozbiljniju zabrinutost izaziva mogućnost da Tramp američko vojno prisustvo u Evropi poveže sa prihvatanjem mirovnog sporazuma o Ukrajini koji bi podržavao Vašington.

Oana Lungesku, bivša portparolka NATO-a i saradnica britanskog Kraljevskog instituta za ujedinjene službe, upozorava da bi Tramp mogao da poveže nekoliko naizgled odvojenih pitanja u jedan sveobuhvatan dogovor sa Moskvom.

„Postoji rizik da sva ta pitanja – revizija američkih snaga, Ukrajina i evropski bezbednosni poredak – počnu da se posmatraju kao deo mnogo većeg dogovora sa Putinom“, rekla je Lungesku.

Prema njenoj proceni, takav razvoj događaja stvorio bi izuzetno opasnu situaciju za evropsku bezbednost.

Diplomate sa kojima je razgovarao „Politiko“ upozoravaju i na mogućnost smanjenja američkih uplata u zajedničke fondove NATO-a, kao i ograničavanja programa PURL, kroz koji evropski saveznici finansiraju nabavku američkog naoružanja za Ukrajinu.

Moguće promene na čelu Pentagona

Veliki republikanski poraz mogao bi da izazove i kadrovske promene u američkom Ministarstvu odbrane.

Ministar odbrane Pit Hegset postao je izrazito nepopularan među delom kongresmena, pre svega zbog odbijanja da redovno izveštava zakonodavce o vojnim operacijama i budžetskim izdacima.

Dodatne kritike izazvale su njegove odluke o smenama desetina generala i admirala, kao i problemi povezani sa američkim ratom protiv Irana.

Prema pisanju „Politika“, u Vašingtonu se već nagađa da bi Hegset mogao da napusti dužnost nakon teškog republikanskog poraza.

Kongres pod kontrolom demokrata mogao bi da pokrene niz istraga o njegovim odlukama, što bi dodatno otežalo rad Pentagona.

S druge strane, eventualna Hegsetova smena mogla bi da odloži odluke o povlačenju američkih vojnika iz Evrope za nekoliko nedelja ili meseci.

Bela kuća: Tramp je za NATO učinio više od bilo koga

Iz Bele kuće odbacuju kritike da Tramp ugrožava NATO.

Zamenica portparola Bele kuće Olivija Vejls izjavila je za „Politiko“ da je američki predsednik za Alijansu učinio više od bilo koga drugog.

Kao argument navela je dogovor kojim su se saveznici obavezali da povećaju izdvajanja za odbranu i bezbednost na pet odsto BDP-a do 2035. godine, jačanje američkog vojnog prisustva na Grenlandu i Trampove napore da se okonča rat u Ukrajini.

Istovremeno je ponovila kritike američkog predsednika na račun evropskih saveznika zbog njihovog odnosa prema američkom ratu protiv Irana.

„Predsednik Tramp je za NATO učinio više od bilo koga drugog“, poručila je Vejls.

Dodala je da Tramp neće prihvatiti postepeno slabljenje Zapada i da će nastaviti da zastupa američke interese u zemlji i inostranstvu.