Iran je zapretio da će raketama napasti vojne baze na teritoriji evropskih država ukoliko ih američka vojska bude koristila za izvođenje novih udara na iransku teritoriju.

Upozorenje je u sredu, 4. novembra, izneo Ahmad Bahšaješ Ardestani, član Odbora za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta, u razgovoru za Juronjuz.

Njegova izjava usledila je u trenutku pojačanih tenzija između Vašingtona i Teherana, dok se razmatra mogućnost novih američkih vojnih operacija protiv Irana.

„Iranske rakete poleteće ka Evropi“

Ardestani je jasno poručio da Iran neće praviti razliku između američkih vojnih objekata na Bliskom istoku i baza koje se nalaze na evropskom kontinentu ukoliko budu korišćene za napade.

– Ako Amerika bude koristila svoje baze u Evropi, uključujući one u Italiji i Nemačkoj, iranske rakete biće ispaljene prema Evropi – izjavio je Ardestani.

On je naglasio da Teheran više nije spreman da toleriše evropsko učešće u američkim operacijama.

– U prethodna dva rata to nismo radili, ali ovog puta nećemo dozvoliti da evropska pomoć Americi u napadu na Iran prođe bez posledica – poručio je iranski poslanik.

Prema njegovim rečima, meta bi mogla da postane svaka vojna baza koja bude korišćena protiv Irana.

Italija i Nemačka posebno pomenute

Ardestani je izričito pomenuo Italiju i Nemačku, države u kojima se nalaze važni američki vojni objekti.

On smatra da su evropske zemlje već bile uključene u prethodne faze sukoba sa Iranom, jer su dozvoljavale korišćenje vojnih instalacija za američke operacije.

Na pitanje da li Evropa sada ulazi u novu fazu rata sa Iranom, odgovorio je da, prema njegovom mišljenju, takvo učešće već postoji.

Iranski poslanik naveo je i da bi Teheran mogao da gađa materijalne i druge interese država koje pomažu Sjedinjenim Američkim Državama.

Iranska revolucionarna garda najavila odgovor bez geografskih ograničenja

Upozorenje je dodatno pojačano saopštenjem iranske Revolucionarne garde, objavljenim na godišnjicu zauzimanja američke ambasade u Teheranu 1979. godine.

U saopštenju se navodi da će Iran na buduće pretnje odgovoriti brzo i efikasno, bez geografskih ograničenja.

Iranski mediji pozvali su se i na naređenja vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija o proširenju spiska potencijalnih ciljeva.

Prema tim navodima, iranske oružane snage dobile su zadatak da razmotre dodatne vojne objekte i interese protivnika koji bi mogli da budu obuhvaćeni eventualnim odgovorom.

To ne predstavlja potvrdu da je napad na Evropu već naređen, već upozorenje o mogućim posledicama novog sukoba.

„Rat bi mogao da stigne do srca Evrope“

Iranski dnevnik „Kajhan“, povezan sa političkim i verskim rukovodstvom zemlje, upozorio je da potencijalni ciljevi više nisu ograničeni na američke baze na Bliskom istoku.

List je naveo da bi se budući vojni sukob mogao proširiti i na evropski kontinent.

Posebnu pažnju izazvala je ocena da bi napadi mogli da stignu do samog srca Evrope.

Sličnu poruku uputio je i drugi član parlamentarnog odbora za bezbednost Fada Hosein Maleki, koji tvrdi da Iran priprema novi pristup eventualnom sukobu.

Prema njegovim rečima, iranski odgovor mogao bi da iznenadi i Sjedinjene Američke Države i evropske države.

Preteća poruka osvanula kod nemačke ambasade

Istovremeno, ispred nemačke ambasade u Teheranu pojavljen je transparent sa porukom da će Evropa platiti cenu podrške Izraelu.

Na transparentu je preneta izjava sekretara iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost Mohsena Rezajija.

Prema iranskoj agenciji Fars, transparent su postavili pripadnici studentske organizacije Basidž sa Univerziteta u Teheranu.

Poruka se pojavila u trenutku kada Iran sve otvorenije upozorava evropske države da bi njihova vojna podrška američkim i izraelskim operacijama mogla da izazove odmazdu.

Mogu li iranske rakete zaista da stignu do Evrope?

Jedno od najvažnijih pitanja odnosi se na stvarne domete iranskog raketnog arsenala.

Iran raspolaže balističkim raketama različitih dometa, od kojih pojedine mogu da dosegnu ciljeve udaljene približno 2.000 kilometara, dok se za određene sisteme pominju i veće udaljenosti.

Međutim, zapadni vojni analitičari upozoravaju da tvrdnje o dometima od 4.000 do 5.000 kilometara nisu nezavisno potvrđene.

Mogućnost da raketa dostigne određenu udaljenost ne znači automatski da bi mogla uspešno da pogodi cilj, posebno u prostoru koji štite sistemi protivvazdušne i protivraketne odbrane.

U eventualnom sukobu Iran bi mogao da pribegne i drugim sredstvima, uključujući bespilotne letelice i sajber napade, ali za sada nije potvrđeno da je bilo kakva operacija protiv evropskih država naređena.

Tramp pred odlukom, Evropa prati razvoj događaja

Nove pretnje dolaze dok američka administracija razmatra dalje postupanje prema Iranu.

Predsednik SAD Donald Tramp prethodnih dana nije isključio mogućnost novih vojnih mera, ali konačna odluka o velikoj operaciji nije javno potvrđena.

Istovremeno, diplomatski posrednici pokušavaju da obnove razgovore Vašingtona i Teherana i spreče novu eskalaciju sukoba.

Iranske izjave pokazuju da Teheran želi da upozori evropske saveznike SAD da bi njihovo eventualno učešće u novim napadima moglo da proširi rat daleko izvan Bliskog istoka.

Za sada je reč o uslovnoj pretnji iranskog poslanika i upozorenjima iranskih vojnih i političkih krugova, a ne o potvrđenom planu napada na evropske države.

Izvor: B92 / Tanjug / Euronews