U dvodnevnim protestima učestvovalo je više od 100 grupa i organizacija, koje su zatražile uvođenje moratorijuma na izgradnju novih centara za podatke, s obzirom na to da oni troše ogromne količine energije. U Amsterdamu su demonstranti istakli transparente protiv Majkrosoftove saradnje sa izraelskom vojskom i američkom Službom za imigraciju i carinu (ICE). "Ovaj centar za podatke guta našu pijaću vodu samo zato da bi bogate učinio još bogatijim“, izjavila je Ros Molenar, aktivistkinja grupe "Geef Tegengas".
Kako navodi "Gardijan“, protesti su u petak održani u Bristolu, Berlinu, Varšavi i Zagrebu. Koalicija "Stop prljavim centrima za podatke“ (Stop Dirty Data Centres) okuplja i veliku ekološku organizaciju "Grinpis“ (Greenpeace). Koordinator koalicije, Oven Espli, izjavio je da tehnološki giganti i vlade žure sa izgradnjom centara za podatke, uprkos ozbiljnim zabrinutostima u vezi sa njihovim uticajem na prirodne resurse, ekonomiju i lokalne zajednice. Na izborima u SAD, održanim prošlog utorka, glasači su – u gotovo svakom slučaju kada su imali priliku da se izjasne o moratorijumu na izgradnju novih centara za podatke – glasali za njegovo uvođenje.
"Otvaranje radnih mesta"
Sve je veći pritisak na vlade da uvedu regulative za milijardere i kompanije koje vrtoglavom brzinom razvijaju veštačku inteligenciju (VI). Ovo se dešava u trenutku kada rastu strahovi u vezi sa posledicama nekontrolisanog razvoja VI – od gubitka radnih mesta i gušenja demokratije, pa sve do zabrinutosti za mentalno zdravlje pojedinaca i ljudska prava. S druge strane, tehnološka industrija tvrdi da centri podataka otvaraju nova radna mesta i podstiču ekonomski rast. Svaki takav centar zahteva više od 100 megavata električne energije – što je količina koja odgovara potrošnji oko 300.000 domaćinstava.
"Najveća krađa"
"Tehnološka industrija nije ništa drugo do mafija", tvrdi ekonomistkinja Marijana Macukato u intervjuu za nemački časopis *Der Spiegel*. Ona ističe da su tehnološke kompanije počinile najveću krađu 21. veka: prisvojile su izume nastale zahvaljujući istraživanjima finansiranim javnim sredstvima, a sada od njih ostvaruju milijarde dolara profita. Zauzvrat ne nude ništa – čak ni plaćanje poreza. "Njih ne zanima opšte dobro. Pogledajte svemir: toliko je pun otpada koji je stvorio Ilon Mask da astronauti više ne mogu da gledaju kroz svoje prozore", kritikuje Macukato. Kao profesorka na Univerzitetskom koledžu u Londonu (University College London) i savetnica britanskog političara Endija Bernama, ona je upravo objavila knjigu pod naslovom *Kapitalizam za sve* (engl. *Capitalism for All*). Ona se zalaže za novi oblik kapitalizma - onaj koji je manje usmeren na pojedinačni profit, a više na opšte dobro, poput pristupačnog stanovanja. To je posebno važno s obzirom na to da pogoršanje ekonomskih izgleda za većinu stanovništva podstiče uspon krajnje desnice. Stvar je jednostavna, kaže ona: ljudi samo žele dobar život. "Osećaju se zapostavljeno."
"Žele pristupačne stanove, jeftinu energiju i zaštitu od prirodnih katastrofa. Zato ljudi izlaze na ulice: kada su kirije previsoke i kada veruju da više ne mogu sebi da priušte dobar život", kaže profesorka Macukato. Vlade se fokusiraju na pitanja poput smanjenja državnog duga – ali kakve to veze ima sa kvalitetnim životom građana? "Pogledajte bivšeg predsednika Džoa Bajdena. Njegova ekonomska politika bila je dobra; donela je rast i nova radna mesta. Pa ipak, ljudi su glasali za Donalda Trampa. Zašto? Zato što se osećaju zapostavljeno. A Tramp im je rekao: ’Razumem vas; slušam vas.’ To jeste propaganda, ali u njenoj osnovi leži poenta koju levica često previđa: pokazati uvažavanje prema ljudima i pobrinuti se da se ne osećaju jadno. Slična je situacija i u Engleskoj: 14 godina politika štednje iscrpelo je zemlju. Mnogi smatraju da nisu imali udela u plodovima prosperiteta", objašnjava Mazukato.
Komentari (0)