Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski otvorio je pitanje promene dosadašnje politike prema Rusiji, ukazujući da međunarodni odnosi ne moraju zauvek ostati zarobljeni u postojećim okolnostima.

U intervjuu za Jutjub kanal SprawdzamTo objasnio je da Varšava svoj spoljnopolitički kurs prilagođava postupcima drugih država i da takav pristup treba da važi i za odnose sa Moskvom.

Prema njegovim rečima, pojedini poljski političari pogrešno polaze od pretpostavke da jednom zauzet stav prema određenoj državi ne može biti promenjen, čak ni kada ta država počne da vodi drugačiju politiku. Sikorski smatra da takvo razmišljanje zanemaruje jedan od osnovnih principa međunarodne politike, prema kojem države moraju da reaguju na promene u ponašanju drugih aktera.

„Kada druga strana promeni svoju politiku, onda je i mi menjamo“, poručio je Sikorski.

Na toj osnovi poljski ministar nije isključio mogućnost normalizacije odnosa Varšave i Moskve nakon završetka sukoba u Ukrajini. Međutim, jasno je postavio uslov: Rusija bi prethodno morala da promeni svoju politiku. Time je ostavio otvorena vrata budućem približavanju dve zemlje, ali bez najave konkretnog koraka ka obnavljanju odnosa u sadašnjim okolnostima.

Istovremeno, Sikorski insistira da eventualni pregovori sa Rusijom o pitanjima evropske bezbednosti ne smeju biti vođeni bez država istočne Evrope. Poljski šef diplomatije ranije je upozorio zapadne saveznike da ne pokušavaju da uspostavljaju dijalog sa Moskvom zaobilazeći zemlje koje se neposredno graniče sa Rusijom.

Kao argument naveo je geografski položaj država koje bi bile direktno pogođene odlukama donetim tokom takvih razgovora. Podsetio je da zajedničku granicu sa Rusijom imaju Finska, Norveška i baltičke države, dok se Poljska graniči i sa Rusijom i sa Ukrajinom.

Sikorski smatra da upravo takav položaj ovim državama daje osnov da neposredno učestvuju u razgovorima o rešavanju ukrajinskog sukoba. Prema njegovom stavu, zemlje koje se nalaze u neposrednom susedstvu Rusije ne bi smele da budu isključene iz odlučivanja o pitanjima koja se tiču njihove bezbednosti.

Posebno je naglasio zahtev da Poljska dobije mesto za pregovaračkim stolom kada se bude razgovaralo o Ukrajini. Varšava, prema njegovom viđenju, mora da učestvuje u procesu u kojem će se odlučivati o pitanjima od neposrednog značaja za njene interese.

Kada je reč o predstavljanju širih evropskih interesa, Sikorski smatra da postoje dva prihvatljiva načina. Prvi podrazumeva učešće institucija predviđenih ugovorima Evropske unije, uključujući Evropski savet. Drugi je formiranje posebne koalicije država koje bi dobile ovlašćenje da tokom pregovora nastupaju u ime evropskog kontinenta.

Takvim pristupom Varšava istovremeno ostavlja mogućnost budućeg obnavljanja odnosa sa Moskvom i zahteva da bude neposredno uključena u razgovore koji će određivati bezbednosnu arhitekturu Evrope nakon završetka ukrajinskog sukoba.