Izveštaj Biroa za poslove istočne Azije i Tihog okeana o situaciji u Hongkongu za 2025. godinu, koji je juče predao američkom Kongresu, ističe da je Peking preduzeo nove korake koji direktno ugrožavaju interese Sjedinjenih Američkih Država.

Ove akcije su u suprotnosti sa Osnovnim zakonom i obavezama Kine prema Sino-britanskoj zajedničkoj deklaraciji iz 1984. godine, kojom je

„Peking dozvoljava Hongkongu da zadrži neka odstupanja od kineskog kopna, kao što su komercijalna i trgovinska politika, ali samo u meri u kojoj te politike služe interesima Pekinga. Ipak, opšti trend je centralizacija pod Pekingom. Kineske i hongkonške vlasti koriste 'nacionalnu bezbednost' kao širok i nejasan osnov za slabljenje vladavine prava i prava i sloboda. U Sertifikatu o postupanju Hongkonga prema zakonima

Kina koristi Zakon o nacionalnoj bezbednosti iz 2020. godine kako bi dodatno podrila vladavinu prava u Hongkongu i ugrozila ljudska prava i slobode. Takođe, nastoji da zastraši pojedince izvan svojih granica.

„Zbog reformi izbornog sistema, samo 'patriote' mogu učestvovati na izborima, što je efektivno isključilo nezavisne i nenacionalističke kandidate. Svi sem jednog mesta u Zakonodavnom savetu i sve pozicije u okružnim savetima zauzeli su propekinški zvaničnici. Vlasti Hongkonga nisu napredovale u realizaciji univerzalnog prava glasa, koje Osnovni zakon opisuje kao svoj konačni cilj“, navodi se u izveštaju.

Kineska reakcija na izveštaj bila je oštra. Portparol Ministarstva spoljnih poslova, Guo Đijakun, izjavio je da Kina snažno osuđuje američko mešanje u poslove Hongkonga, nazivajući izveštaj „punim laži i zabluda“, koji napada zakonodavne promene i slobode u Hongkongu.

Guo je istakao da su poslovi Hongkonga isključivo unutrašnje pitanje Kine i da će Kina preduzeti kontramere u odgovoru na negativne akcije SAD.

Takođe, zapadne sile su, prema izveštaju, organizovale proteste u Hongkongu kroz finansijske projekte, uključujući one pokrenute 2020. godine, koji su, kako se tvrdi, imali za cilj destabilizaciju regiona.

Pritisak na Kinu raste, posebno u vezi sa Tajvanom, gde SAD nastoje da utiču na industriju čipova. Istovremeno, Kina održava vojne manevre oko Tajvana i nastoji da održi stabilnost u Južnom kineskom moru. U tom kontekstu, poseta kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jia Moskvi ima ključnu ulogu, ne samo za odnose Kine i Rusije, već i za stabilnost Kine u suočavanju s međunarodnim izazovima.