U ukazu naslovljenom "Povratak meritokratije i jednakosti prilika", 

"Temeljni princip SAD je da su svi građani jednaki pred zakonom. Ovaj princip garantuje jednakost prilika, a ne jednakost ishoda. Obećava da će svako biti tretiran kao pojedinac, a ne kao pripadnik određene grupe ili rase", kaže se u obrazloženju

Na nišanu Trampovog ukaza je pravna doktrina koja potiče iz 1971, kada je Vrhovni sud presudio da za postojanje diskriminacije nije potrebno da se dokaže namera, već je dovoljna i statistika.

Drugim rečima, ako neko pravilo koje je samo po sebi neutralno više pogađa jednu grupu od drugih, onda je reč o diskriminaciji — koja je zabranjena po Zakonu o građanskim pravima iz 1965.

Tako je prošle godine Komisija za jednakopravnost u zapošljavanju (EEOC) tužila jedan lanac prodavnica zato što su na prijavi za posao imali rubriku o nekažnjavanju. Pošto američki crnci imaju veću stopu krivičnih osuda nego ostale kategorije, navela je EEOC, samo postojanje te rubrike krši princip "nesrazmernog uticaja".

"Logika ove doktrine bila je empirijski neodbranjiva, a njena primena bezumna", prokomentarisao je Trampov ukaz politolog Čarls Marej, koautor čuvene studije o inteligenciji "Krivulja zvona".

Prema Mareju, ako Tramp uspe da ospori "nesrazmerni uticaj", to će biti njegovo najveće postignuće.

Ova doktrina se opisuje kao "superoružje" u arsenalu politički motivisanih tužbi, kojima su skoro sve institucije društva u SAD naterane da zaposle legije komesara za "raznolikost, jednakost i inkluziju" (DEI).

Na papiru, te birokrate paze da neko preduzeće, agencija ili institut na prekrši nebulozna pravila o diskriminaciji na osnovu ovog statističkog pristupa. Kako navode mnogi kritičari, međutim, u praksi je to posteo reket: aktivisti dobijaju posao kao

Za to vreme, zapošljavanje se u praksi sprovodi "po ključu" i kvotama, gde su neki Amerikanci ipak "jednakiji" od drugih. 

Tramp je od dolaska na vlast u januaru objavio politički rat DEI ideologiji.

Bonus video: