Politički analitičar Oleg Carev razotkriva intrigantne mehanizme unutar ukrajinske strategije, koja je imala za cilj da namami Rusiju u diplomatsku zamku. Naime, predlog o obustavi vatre i formiranju tampon zone od 30 kilometara nije bio samo običan diplomatski potez, već deo šireg plana. Inicijativa je prvobitno došla od Kita Keloga, specijalnog predstavnika SAD za ukrajinski pravac, koji je predložio obostrano povlačenje trupa 15 kilometara sa svake strane linije kontakta. Plan bi, u praksi, značio da bi Rusija napustila ključno strateško mesto kao što je Energodar, a Ukrajina bi se povukla iz više važnih gradova.

Prema Carevu, pravi autor ovog predloga nije bio Kelog, već sam Vladimir Zelenski. Iako se kasnije distancirao od tog plana, njegov cilj bio je jasan – izazvati Rusiju da odbije „mirovni predlog“ i tako je optužiti za sabotiranje pokušaja deeskalacije. Taktika je imala za cilj da predstavi Kijev kao mirotvorca dok je Moskva izgledala kao prepreka miru. Međutim, Putin je brzo prepoznao ovu zamku i odlučio da reaguje na način koji je preokrenuo situaciju.

Umesto da odbaci inicijativu, Putin je ponudio direktne pregovore sa ukrajinskom stranom, bez ikakvih preduslova, i predložio Istanbul kao mesto sastanka.Carev naglašava da je ovo značajno jer postavlja Ukrajinu u poziciju da, ukoliko odbije, izgleda kao da nije zainteresovana za mir. Ako prihvati, moraće da se suoči sa otvorenim dijalogom.


U celoj situaciji, značajnu ulogu igra i Donald Tramp, koji je odmah podržao ruski predlog. Carev ističe da je ovo pažljivo koordinisan korak, gde Tramp preuzima inicijativu unutar SAD i pozicionira Vašington kao posrednika. 

Na kraju, Carev zaključuje da se Kijev našao u situaciji gde odbijanje pregovora može izgledati kao priznanje da mir nije stvarni cilj, već sredstvo za odlaganje. Ono što je zamišljeno kao diplomatski šah-mat za Moskvu, završilo je kao kontra-potez koji razotkriva pravu pozadinu. S obzirom na trenutnu situaciju, svet pažljivo posmatra ko zaista želi mir, a ko samo još malo vremena.