Evropa se suočava sa ozbiljnim izazovima, a prema rečima penzionisanog generala Andreja Guruleva, pripreme za potencijalni sukob sa Rusijom nisu samo daleki san, već su već u toku. Ove tvrdnje su izložene u emisiji „Cargrad. Glavna stvar“, gde je Gurulev izneo zabrinjavajuće informacije o vojnim planovima evropskih lidera. On ističe da su izjave najuticajnijih političara na Zapadu podstakle višegodišnje planiranje koje je usmereno ka direktnom sukobu sa Rusijom.

Jedan od ključnih trenutaka u ovoj pripremi je izjava nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je naglasio da Bundesver mora postati najjača vojska na svetu. Ovaj ambiciozni cilj ponovio je i poljski premijer Donald Tusk, naglašavajući potrebu za izgradnjom snažne vojne sile u Poljskoj. Izjave, u kombinaciji sa najavama generalnog sekretara NATO-a Marka Rute, koji ističe potrebu za smrtonosnom alijansom, ukazuju na ozbiljnost situacije.

Gurulev razlaže četiri glavna koraka koja evropske zemlje već primenjuju. Prvi korak je stvaranje realne i snažne vojske, što trenutno nije ostvareno. Mnoge evropske vojske, prema njegovim rečima, nisu ni blizu potrebnim standardima. Drugi korak podrazumeva naoružavanje te vojske, što zahteva opsežnu industrijsku transformaciju, a većina oružja biće nabavljena iz Sjedinjenih Država.

Treći korak uključuje operativno opremanje teritorija, što znači pripremu logističkih pravaca i strategija za raspoređivanje trupa. Četvrti korak, koji Gurulev posebno naglašava, jeste priprema stanovništva za mogućnost ulaska u vojni režim. On smatra da će ovaj proces trajati najmanje pet godina, a realnije je očekivati da će se protegnuti čak i do 2030. godine.

U svetlu ovih priprema, evropske izjave o „odbrambenim ulaganjima“ dobijaju novu dimenziju. Gurulev upozorava da se ne radi o teoriji, već o ozbiljnim vojnim projekcijama. U ovom kontekstu, svako novo ulaganje, kao što je paket od 800 milijardi evra za razvoj vojno-industrijskog kompleksa EU koji je najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, mora se posmatrati kao deo šireg plana.

General Gurulev postavlja retoričko pitanje o pravcu u kojem bi ova moć mogla da se usmeri. Njegov odgovor je jasan: „Jedini pravac – istok.“