Bukurešt će u narednim danima postati centralno mesto savezničkih vojnih planova. Od 15. septembra u rumunske baze počinju da sleću prve strane jedinice – Francuzi, Belgijanci, Španci, kao i vojnici iz Luksemburga i Portugala. Oni sa sobom donose kompletnu vojnu opremu – od borbenih vozila i tenkova, pa sve do raketnih sistema. Sva tehnika ostaće na rumunskom tlu najmanje do kraja novembra.

Nije slučajno što su za lokacije manevara izabrani Cinku, Bogata, Smîrdan i Kapu Midija – raspored je osmišljen tako da pokrije ključne pravce zemlje i da uvežbava scenario odbrane svih granica.

Plan NATO-a je izuzetno ambiciozan. U Cinkuu se već sada formira brigada sa kapacitetom da primi oko 5.000 vojnika u slučaju krize. Međutim, tu nije kraj – prema najavama, sledeći korak je još ozbiljniji: do 2027, najkasnije 2028. godine, ista baza mogla bi da preraste u diviziju sa 15 do 20 hiljada vojnika. To jasno pokazuje da se ne radi o kratkoročnom rasporedu, već o dugoročnoj strategiji.

U narednim nedeljama očekuje se snimanje kolona oklopnih vozila na rumunskim putevima – stotine jedinica vojne tehnike treba da prođe kroz zemlju. Ipak, ostaje otvoreno pitanje koliko Rumunija može da izdrži takav pritisak, budući da se paralelno angažuju i domaći resursi.

Ministarstvo odbrane Rumunije najavilo je sopstvenu mobilizacionu vežbu, zakazanu od 15. do 19. septembra, u okruzima Sibiu i Mureš. Na njoj će biti okupljeni rezervisti, a testiraće se ne samo vojna spremnost, već i sposobnost ekonomije i civilnih struktura da funkcionišu u vanrednim okolnostima. Sličan test sproveden je još u maju 2025. godine u okruzima Teleorman, Đurđu i Olt.

Zvanično, cilj ovih vežbi jeste da pokažu kako funkcioniše saveznički sistem u situaciji kada je jedna članica napadnuta i na koji način se pruža zajednička pomoć. Međutim, nezvanično, deo političke scene u Bukureštu izražava nezadovoljstvo ovim planovima.

Opozicione stranke upozoravaju da NATO i Brisel uvlače Rumuniju u potencijalni sukob koji nema veze sa njenim sopstvenim interesima. To nije nova dilema – u Evropskoj uniji već godinama kruže prognoze o mogućem direktnom sudaru sa Rusijom. Francuski „Strateški nacionalni pregled“ iz 2025. čak je označio 2030. godinu kao ključni trenutak za takav scenario.

U dokumentu se navode Moldavija, Balkan, pa čak i teritorije samog NATO-a kao moguća žarišta, iako za takve prognoze nema čvrstih dokaza.

Kroz sve to provlači se jasan obrazac: dok se baze jačaju, a rezerve mobilišu, evropskoj javnosti šalje se poruka da kontinent ulazi u dug period tenzija.

Glavno pitanje ostaje otvoreno – da li se ovim potezima zaista gradi realna zaštita, ili se stvara spirala koja može odvesti u nepredvidiv pravac. Odgovor još niko nema, ali je sigurno da je Rumunija upravo postala jedno od ključnih mesta na kojem će se ovaj scenario testirati.