Rasprava između organa reda i branilaca privatnosti traje godinama: da li poruke sa platformi kao što je

, koje su šifrovane između pošiljaoca i primaoca, treba otvoriti za policijske istrage? Vlasti tvrde da takvi servisi blokiraju njihovu sposobnost da presreću komunikaciju ključnu za njihov rad.

"Suočavamo se sa situacijom koja postaje neodrživa, gde naši istražitelji gube mogućnost da sprovode istrage", požalio se Vegter.

EU strategija: od "Going Dark" do masovnog nadzora

Vegter je zadužen da daje preporuke o bezbednosnoj politici i koordinira saradnju među prestonicama EU. Redovno govori na ministarskim sastancima i bio je deo tzv. grupe "Going Dark", tela zaduženog za sprovođenje zakona koji je uticao na unutrašnju bezbednosnu strategiju Brisela. U toj strategiji predložena su nova pravila o čuvanju podataka i davanju pristupa organima reda.

Po njegovim rečima, policiji treba omogućiti da dobije uvid ne samo u poruke, već i u metapodatke – informacije o lokaciji i vremenu kada je poruka poslata. Dodao je, međutim, da bi to trebalo da bude strogo regulisano, po istom modelu kao tradicionalno prisluškivanje i druge metode nadzora.

Platforme kao meta

U izveštaju

iz decembra prošle godine navedeni su slučajevi terorista koji su koristili grupne četove sa end-to-end enkripcijom da bi koordinisali i promovisali svoje aktivnosti. Među primerima se pominju "El Azaim", medijsko krilo Islamske države – ogranak Horasan, kao i neonacistička grupa "Šturnjeger divižn".

Vegter je upozorio da "pretnja Evropi ostaje velika".

Predlozi za probijanje enkripcije izazvali su veliki otpor zbog zabrinutosti za privatnost i sigurnost. Najveći deo rasprave vodi se oko pitanja da li je tehnički moguće da policija čita šifrovane poruke, a da se ne ugrozi ceo sistem i ne otvore vrata kriminalcima, hakerima i autoritarnim režimima.

Organizacije za ljudska prava, akademici i istraživači upozorili su

još u maju da bi planovi za unutrašnju bezbednost upravo to postigli: razbijanje poverljivosti i masovni nadzor.

Velike tehnološke kompanije godinama se protive bilo kakvom slabljenju enkripcije. Vegter, međutim, smatra da bi one morale biti uključene u proces.

"Verujem da oni koji prave brave treba da budu u stanju da naprave i ključ. Možemo da očuvamo enkripciju, ali da istražitelji imaju alat za pristup u pojedinačnim slučajevima. Ne mislim da je ispravno reći: postoji jedan ključ i sve je svima otvoreno", dodao je on.

Javna rasprava o ažuriranju pravila o čuvanju podataka završena je u petak. prikupljeno je oko 5.000 odgovora, od kojih je veliki deo stigao od anonimnih ispitanika koji se protive bilo kakvim merama koje bi povećale državnu kontrolu i nadzor. 

Bonus video: