Najava novog samita američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina u Budimpešti ponovo otvara pitanje kako ruski predsednik uopšte može da stigne na mesto susreta kad su mu vrata evropskog vazdušnog prostora praktično zatvorena.

Sankcije Evropske unije i zatvaranje vazdušnog prostora posle napada Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine onemogućile su ruskim državnim avionima prolaz kroz većinu evropskih zemalja, posebno onih u Evropskoj uniji. Restrikcije su uvedene kao deo šireg paketa mera koje obuhvataju finansijski sektor, energetiku i trgovinsku razmenu. Za ruske zvaničnike koji putuju u inostranstvo, to znači da je gotovo svaki put kroz Evropu prepreka, osim kada postoji izričita politička saglasnost zemalja na ruti.

U avgustu je Putin uspeo da stigne do Aljske i Sjedinjenih Američkih Država na prvi samit sa Trampom, što pokazuje da restrikcije nisu apsolutne kada postoji volja domaćina i diplomatski dogovor. Po drugi put za manje od tri meseca, američki i ruski predsednik pokušavaju barem formalno pokušavaju da pronađu način za okončanje rata koji traje gotovo četiri godine.

Koridor "Balkan" i put preko Srbije

U teoriji, najkraća ruta iz Moskve do Budimpešte vodila bi direktno preko Ukrajine, ali ta opcija nije realna – ne samo zbog rata koji traje, već i zbog očiglednih bezbednosnih rizika. Putinov avion iznad ukrajinskih teritorija bio bi – iz perspektive Kijeva – legitiman vojni cilj.

Druga teoretski direktna ruta vodila bi preko ruske Kaljingradske oblasti ili Belorusije, zatim Poljske i Slovačke do Mađarske. Slovački premijer Robert Fico bio bi, u teoriji, saradljiv domaćin – otvoreno je blokirao nove pakete EU sankcija protiv Rusije i zagovara "razumna rešenja" koja ne ugrožavaju slovačke interese, posebno u energetskom sektoru. Bratislava održava pragmatične odnose sa Moskvom uprkos članstvu u EU i NATO.

Međutim, ova ruta ima kritičnu prepreku – Poljsku. Varšava je, uz baltičke zemlje, najžešći kritičar Rusije u Evropi. Poljska ne samo da je među vodećim zagovornicima striktnih sankcija i vojne pomoći Ukrajini, već Rusi u Poljskoj izazivaju i duboke istorijske traume. Ideja da ruski državni avion preleti poljski vazdušni prostor bila bi politički rizična za bilo koju vladu u Varšavi.

Sledeća geografski logična opcija bila bi preko Crnog mora i Rumunije, ali ni ta varijanta nije izgledna. Bukurešt je, kada je u pitanju vladajuća politička elita, među najglasnijim kritičarima Moskve u regionu. Nedavno odražni predsednički izbori u Rumuniji dodatno su pojačali antirusku retoriku u proevropskom taboru rumunske politike, koji je tesno pobedio prorusku stranu posle tri ciklusa glasanja i jednih poništenih izbora. Rumunija je među najžešćim zagovornicima striktne primene sankcija, što čini dozvolu za prelazak ruskog državnog aviona gotovo nemogućom.

Bugarska, s druge strane, predstavlja zanimljiviju opciju. Iako je članica EU i NATO-a, Bugarska tradicionalno neguje prijateljske odnose s Rusijom zbog istorijskih, kulturnih i pravoslavnih veza. Uprkos formalnoj usklađenosti sa EU politikama, Sofija je u praksi često pragmatičnija kada je reč o odnosima s Moskvom. Ako bi bilo političke volje, bugarski vazdušni prostor mogao bi biti deo rute – pogotovo uz diskretne diplomatske dogovore.

Srbija bi u tom slučaju bila sledeća ključna karika. Beograd nije uveo

(

BONUS VIDEO