Prema podacima seizmologa Hidrometeorološkog zavoda Republike Srpske, Banjaluku su 26. i 27. oktobra 1969. godine pogodila četiri jaka zemljotresa.

Glavni udar desio se u nedelju, 27. oktobra, u 8.10 časova i bio je jačine 6,6 stepeni Rihterove skale, a dan ranije prethodila su mu dva jaka zemljotresa u 15.36 časova jačine 5,6 stepeni Rihtera i u nedelju u 2.55 časova jačine 4,8 stepeni po Rihteru.

Posle glavnog udara 27. oktobra, usledio je naknadni udar u 8.53 časova jačine 4,7 jedinica Rihterove skale. Grad je ostao devastiran, a ogromna materijalna šteta bila je pričinjena na 86.000 stambenih jedinica, 266 školskih objekata, 152 zgrade javne uprave i administracije, 146 kulturnih ustanova, 133 zdravstvena objekta i 29 socijalnih ustanova.

Banjaluka je ostala bez struje i vode, a vojska je zajedno sa građanima raščišćavala ruševine i oslobađala zatrpane. Pomoć je stizala sa svih strana, a ljudi su danima bili na ulicama, jer su mnogi ostali bez svojih domova.

U razornom zemljotresu koji je pogodio Banjaluku, građani, medicinsko osoblje i lokalne vlasti suočili su se s haosom i neizvesnošću, ali su, uprkos svemu, pokazali izuzetnu organizovanost i posvećenost.

O prvim trenucima nakon katastrofe govorio je Džavid Gunić, tadašnji potpredsednik Skupštine opštine Banjaluka.

"Prvi val je bila briga o stanovništvu, da se organizuje da se primi pomoć. To je bio veliki napor da se organizuje i u prvom mahu je dobro urađeno i prihvaćeno kako je odgovaralo. Drugi zemljotres,bolnica je bila na nogama, to su noralmo radili, ona je već iseljavana u šatore jer neki od tih starih objekata su bili narušeni i pretila je opasnost i već su vršene operacije u samom šatoru. To su kadrovi koji su bili posvećenu svom poslu", rekao je Džavid Gunić, potpredsednik Skupštine opštine Banjaluka za vreme zemljotresa.

Zemljotres koji je pogodio Banjaluku ostavio je za sobom ruševine, ali i snažna sećanja na solidarnost, hrabrost i tragediju koja je pogodila čitav grad. U prvim trenucima nakon potresa, lokalne vlasti i građani pokušavali su da spasu što više života i obezbede pomoć ugroženima.

"Odneo je ljudske živote, konačan broj nismo ustanovili, ali red je da se setimo nekih imena. Stradali su mladi ljudi. Prvog dana te kobne nedelje je stradala devojčica od 6 godina rođena 1963. godine, drugog stradali su Simo Maunaga, zatrpan je bio u svom automobilu, Milka i Dragica Batić, Mihail Tomjenović, Natalija Jović koja je stradala od srčanog udara...", rekao je Zoran Pejašinović, istoričar.

"Cela Banjaluka je bila pokrivena prašinom, ljudi su bili zbunjeni. Nakon toga sve okrenulo obnovi, najznačajnije je što je gradska skupština i krizni štab na vreme preduzimale određene mere", dodao je prof.dr Rajko Kuzmanović, Načelnik sekretarijata za društvene delatnosti za vreme zemljotresa.