koji su dobili pravo boravka na osnovu vlasništva nad nekretninom produženje će dobijati zavisno od vrednosti i veličine te nekretnine, o čemu će se odlučiti podzakonskim aktima.
Oni koji imaju boravak na osnovu zaposlenja moraće da imaju ugovore na puno radno vreme, plate veće od minimalca i uredno izmirene dažbine — inače gube pravo na boravak.
Svako kršenje propisa ili promenu prijavljene adrese značiće automatski gubitak prava boravka.

To su neke od novina iz poslednje verzije predloga izmena Zakona o strancima, o kojem će poslanici raspravljati 7. novembra.

EU tražila izmene zakona

Izmene Zakona pripremaju se već četiri godine, a usklađuju se sa 12 direktiva Evropske unije. Njihovo usvajanje je neophodno za zatvaranje Poglavlja 24 – pravda, sloboda i bezbednost i Poglavlja 2 – sloboda kretanja radnika.

U Crnoj Gori trenutno boravi oko 100 hiljada stranaca, od čega je 30 hiljada sa stalnim, a 70 hiljada sa privremenim boravkom.
Zaposleno je približno 40 hiljada stranaca.

Pitanje stranaca ponovo je u žiži javnosti nakon

, kada je jedan mladić zadobio više uboda nožem. Nakon toga Vlada je ukinula bezvizni režim za turske državljane, što je izazvalo lančane reakcije i incidente.

Predlog izmena zakona juče je dobio zeleno svetlo na Zakonodavnom odboru, bez glasova protiv.

Dašić: cilj je usklađivanje sa EU direktivama

Predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova, vršilac dužnosti direktora Direktorata za građanska stanja i lične isprave Dragan Dašić, rekao je da je cilj izmena ispunjenje zahteva EU.
Objasnio je da će, po ulasku Crne Gore u EU, stranci s boravkom u Crnoj Gori imati određena prava i u zemljama Unije, pa su evropski eksperti insistirali na strožim pravilima.

Dašić je dodao da su eksperti EU u septembru bili u Crnoj Gori i dali potvrdu da su izmene „u najvećoj mogućoj meri usklađene s direktivama“.

Mnogo zloupotreba kod osnivanja firmi

Dašić je naveo da su izmene uvedene zbog brojnih zloupotreba stranaca koji su osnivali fiktivne firme i zapošljavali se samo na papiru.
Naglasio je da će MUP i

ubuduće intenzivno sarađivati kako bi sprečili te slučajeve.

Trenutno u Crnoj Gori boravak po osnovu zapošljavanja ima 21.425 stranaca, dok je 9.407 njih prijavljeno kao osnivači i direktori firmi.
Najveći broj među njima su državljani Turske – 13.300, a u obradi je još oko 2.000 novih zahteva.

Osnuju firmu za euro pa dovedu porodicu

Dašić je upozorio da stranci često osnuju firmu s osnivačkim kapitalom od jednog eura, pa dovedu čitavu porodicu koja dobije boravak po osnovu spajanja.
„Nisu problem samo direktori koji ne rade ništa, već to što sa sobom dovode i porodice koje opterećuju školstvo, zdravstvo i infrastrukturu, a država od njih ima svega 117 evra mesečno kroz poreze i doprinose“, rekao je on.

Zbog toga je uvedeno pravilo o najmanje troje zaposlenih, od kojih jedan mora biti crnogorski državljanin.
„Stranci su godinama bili prijavljivani na dva sata dnevno, sa minimalcem od 150 evra — država od toga nema nikakvu korist“, dodao je Dašić.

"Nemamo luksuz da primamo strance koji nemaju novac"

Dašić je istakao da je Crna Gora dostigla gornju granicu u broju stranaca.
„Imamo 100 hiljada stranaca na oko 500 hiljada građana. Nije ih previše, nego nas ima premalo. Primali smo izbeglice iz Bosne, Hrvatske, sa tzv. Kosova, Ukrajine… ali sada više nemamo luksuz da primamo one koji nemaju novac“, rekao je on.

Dodao je da je ovaj zakon „ključan za očuvanje stabilnosti sistema“ i pozvao poslanike da ga pažljivo razmotre.

Fiktivne firme i među Rusima

Na pitanja poslanika Dašić je rekao da privremeni boravak trenutno ima 19 hiljada ruskih državljana, od kojih 4.375 po osnovu osnivanja firmi.
„I kod njih ima slučajeva fiktivnih preduzeća osnovanih samo radi boravka. Ako ostane norma o troje zaposlenih, mnogi će izgubiti pravo na boravak“, rekao je on.

Dodao je i da bi se trebalo uvesti pravilo da stranac može da osnuje firmu tek nakon što reguliše boravak, ali da to „nije dozvoljeno direktivama EU“.
Napomenuo je da turske agencije otvoreno reklamiraju Crnu Goru kao ‘ulaz u EU’, što je, kako kaže, zabrinulo i same evropske partnere.

Ako želite da sačuvate demografsku strukturu, menjajte Zakon o državljanstvu

Dašić je poslanicima poručio da razmisle o izmeni Zakona o državljanstvu, jer će, kako je rekao, „državljani Turske koji su boravak dobili 2018. godine 2028. imati pravo na crnogorsko državljanstvo“.
„Ne moraju ni da podnose zahtev za stalni boravak — po automatizmu dobijaju pravo na državljanstvo“, objasnio je.

Poslanik

Amer Smailović reagovao je rekavši da takve izjave mogu izazvati tenzije, dok je Dašić odgovorio da se to odnosi na sve strance, ne samo na Turke.

„Mi više nemamo luksuz da primamo izbeglice i strance koji nemaju novac. Sistem funkcioniše, ali treba pažljivo da se uvedu ograničenja da oni koji nemaju sredstva ne mogu više da dobijaju boravak u Crnoj Gori“, zaključio je Dragan Dašić, v. d. direktora Direktorata za građanska stanja i lične isprave MUP-a.

Bonus video: