Reč je o prototipu sa „transformišućim“ krilima, razvijenom na Nacionalnom univerzitetu odbrambene tehnologije (NUDT) pod vođstvom profesora Vang Penga.

Prema izveštajima, test je sproveden 20. oktobra 2025. godine. Ova letelica može da leti brzinom većom od 5 Maha (preko 6.000 km/h) i da istovremeno menja svoj aerodinamički profil u realnom vremenu. U praktičnom smislu, to znači da raketa može u letu uvlačiti ili širiti krila u zavisnosti od brzine i manevra, smanjujući otpor i povećavajući preciznost.

Kada su krila uvučena, otpor se minimalizuje i raketa može da dostigne maksimalnu brzinu. Kada su raširena, povećava se uzgon i sposobnost manevrisanja, što omogućava precizne promene pravca i visine. Na taj način raketa može da izvrši kompleksne manevre pri hipersoničnim brzinama, što je do sada bilo tehnološki gotovo nemoguće.

Testiranje

Časopis Acta Aeronautica et Astronautica Sinica objavio je da je sistem testiran u okviru takozvanih HIL (hardware-in-the-loop) simulacija. Ovi testovi povezuju realni hardver i senzore sa računarom koji simulira uslove leta, čime se proverava realna sposobnost sistema da reaguje u stvarnom vremenu. To znači da raketa ne postoji samo kao teoretski koncept, već je fizički testirana i funkcionalna.

Novi algoritam upravljanja, razvijen od strane kineskog tima, omogućava ultra-brzu kontrolu i stabilnost leta bez potrebe za superračunarima. Sistem kombinuje „modelovanje višeg reda“, preciznu kontrolu performansi i naprednu „kontrolu kliznog režima“, sposobnu da se nosi sa vibracijama i nesigurnostima u ekstremnim uslovima.

Stručnjaci ističu da je ovo dostignuće „sveti gral“ hipersonične tehnologije. Do sada su hipersonične letelice morale da biraju između stabilnosti i brzine, jer promena oblika pri takvim brzinama stvara ogromna aerodinamička i termalna opterećenja.

Nova kineska tehnologija potencijalno omogućava raketama da pogode pokretne mete poput brodova ili čak stealth aviona, uključujući američke F-22 i F-35, čije smanjene radarske konture više ne bi bile dovoljna zaštita. Stručnjaci smatraju da bi upravo ta sposobnost realnog manevrisanja pri hipersoničnim brzinama mogla da promeni ravnotežu moći između Kine i Sjedinjenih Država.

Kina već poseduje hipersonične sisteme poput CJ-1000, za koje tvrdi da mogu precizno pogađati ciljeve na više hiljada kilometara. Nova „transformišuća“ tehnologija mogla bi da te sisteme podigne na potpuno novi nivo, pretvarajući ih u oružje sposobno za precizne udare na mobilne mete — uključujući i američke nosače aviona.

Tehnološki izazovi i budućnost

Promenljivi dizajn krila nosi i velike izazove. Pri brzinama većim od 5 Maha, svaki pokret krila drastično menja aerodinamiku i zahteva trenutne proračune uzgona, otpora i stabilnosti. Kineski tim tvrdi da je njihov algoritam sposoban da obrađuje te podatke u deliću sekunde i fizički pomera krila bez ikakvog kašnjenja.

Ako se rezultati potvrde i u sledećim fazama testiranja, Kina bi mogla postati prva država koja je uspešno realizovala koncept adaptivne hipersonične letelice.

(