Nakon što je

saopštio da njegova zemlja ponovo pokreće nuklearna testiranja, Moskva je gotovo istog trenutka objavila sličan plan. Samo nekoliko sati posle Trampove eksplozivne izjave, Kremlj je reagovao gotovo identičnom odlukom, podsećajući svet na najmračnije dane Hladnog rata – vreme kada su dve supersile stajale na ivici nuklearnog Armagedona.

je, u svom prepoznatljivom maniru, podsetio svet da Amerika poseduje nuklearni arsenal dovoljan da, kako je rekao, „uništi Zemlju 150 puta“.

U Rusiji je ovakav razvoj događaja dočekan kao očekivan. Na sednici Saveta bezbednosti Ruske Federacije održanoj 5. novembra, predsednik Vladimir Putin zatražio je od državnih institucija da pripreme predloge za „mogući početak priprema za nuklearna testiranja“. Iako još nije izdat zvaničan nalog za detonacije, ministar odbrane Andrej Belousov jasno je poručio da „pripreme u punom obimu treba odmah da počnu“.

Kao potencijalno mesto za izvođenje proba ponovo se pominje arktičko ostrvo Nova Zemlja, nekadašnji centralni poligon sovjetskog nuklearnog programa. Ovo ostrvo, smešteno više od hiljadu kilometara od Arhangelska i Murmanska, nikada nije u potpunosti napušteno. Poslednje testiranje sprovedeno je 1990. godine, neposredno pre raspada Sovjetskog Saveza, i bilo je poslednji sovjetsko-ruski nuklearni eksperiment u punom obimu. Nakon toga, Moskva je proglasila jednostrani moratorijum koji formalno važi i danas.

Putin je istakao da se Rusija „pridržava“ odredbi Sveobuhvatnog sporazuma o zabrani nuklearnih testiranja (CTBT) iz 1996. godine, ali je činjenica da taj dokument Rusija nikada nije ratifikovala – baš kao ni SAD i ostale nuklearne sile.

Posle gubitka glavnog sovjetskog poligona u Semipalatinsku, koji se sada nalazi u Kazahstanu, a gde je izvedeno čak 456 od ukupno 715 sovjetskih nuklearnih eksplozija, Nova Zemlja je ostala jedina prava opcija za nove probe. Međutim, ekstremni arktički uslovi čine je izuzetno zahtevnim terenom – testiranja su moguća samo od kasnog proleća do rane jeseni, a oprema i materijal dopremaju se isključivo brodovima i avionima.

Prema proceni američkog portala The War Zone, Rusiji bi bilo potrebno oko šest meseci da pripremi simbolički nuklearni test, koji bi imao pre svega političku, a ne naučnu svrhu. Puna, naučno relevantna detonacija zahtevala bi višegodišnje pripreme i čitavu mrežu opreme za merenje i analizu. Ipak, za političku demonstraciju sile – šest meseci bi bilo sasvim dovoljno. U tom slučaju, Nova Zemlja bi ponovo postala epicentar nove globalne trke u nuklearnom naoružanju.

Slična situacija zapaža se i u drugim nuklearnim silama. Kina već godinama tiho proširuje infrastrukturu na svom starom poligonu Lob-Nor, smeštenom u pustinji na severozapadu zemlje. Prema pisanju Njujork tajmsa iz 2023. godine, satelitski snimci otkrivaju intenzivne građevinske aktivnosti, iako Peking negira da planira povratak testiranjima. Ipak, dostupni dokazi govore suprotno.

U samim Sjedinjenim Državama situacija je haotična i kontradiktorna. Nakon što je Tramp na društvenim mrežama objavio da „naređuje hitan nastavak nuklearnih testiranja“, ponovio je isti stav i u intervjuu za emisiju „60 minuta“ na CBS-u. Međutim, ministar energetike Kris Rajt ubrzo je pokušao da smiri situaciju tvrdeći da se radi o „nenuklearnim eksplozijama“. Posebno se obratio građanima Nevade, koji već decenijama pružaju otpor svakom pokušaju testiranja zbog straha od radioaktivne kontaminacije i podzemnih detonacija.

Ako se ove najave obistine, svet bi mogao da uđe u novu eru nuklearne napetosti u kojoj će tri najveće sile – SAD, Rusija i Kina – ponovo pomerati granice globalne bezbednosti i igrati opasnu igru ravnoteže straha.