Prema pisanju Njujork tajmsa, samo u Helsinkiju postoji više od 5.500 bunkera, dovoljno da se u slučaju rata smesti svih 700.000 stanovnika prestonice.

Ova skloništa, usečena u granitne litice, danas se koriste kao parking prostori, bazeni, karting staze i umetničke galerije – ali su projektovana tako da u roku od 72 sata mogu da se pretvore u skloništa civilne zaštite, otporna na rušenje, udarne talase i zračenje.

Posle ruske specijalne operacije u Ukrajini 2022. godine, interesovanje građana naglo je poraslo.

„Bili smo zatrpani pozivima sa pitanjem: ‘Gde je najbliže sklonište?’“, izjavio je Pasi Ratikainen, šef civilne odbrane

Finska je posle Drugog svetskog rata, u kojem je izgubila deo teritorije od SSSR, odlučila da nikada više ne bude nespremna. Zato je svaka nova zgrada, škola ili kancelarija po zakonu obavezna da ima podzemno sklonište. Mladi koji nisu živeli u vreme Hladnog rata često ih koriste za ostave i garaže, ne shvatajući da su projektovana za preživljavanje nuklearnog napada.

U helsinškim podzemnim lavirintima nalaze se muzeji civilne zaštite, gde se i danas obučavaju volonteri.

- Moramo pokazati i sebi i potencijalnim neprijateljima da imamo sredstva da se odbranimo - kaže Ratikainen.

Geološka struktura zemlje – tvrdi sivi granit oblikovan ledenim dobom – omogućila je da Helsinki postane prvi grad na svetu sa „master planom“ svog podzemlja. Na desetine kilometara tunela, dvorana i bunkera čine nevidljivi grad ispod ulica prestonice, spreman da se zatvori za tri dana i postane najveće sklonište u Evropi.

BONUS VIDEO