Očekivanja od Berlina su ogromna. "Svuda gde idem u svetu, od Baltika do Azije, ljudi traže od Nemačke da preuzme veću odgovornost", rekao je Kristof Šmid, član nemačkog socijaldemokratskog odbora Bundestaga za odbranu.

"Očekuje se da će se Nemačka konačno pojačati i uskladiti svoju ekonomsku težinu sa svojom odbrambenom moći." Vizija Nemačke sa najvećom evropskom vojskom, opremljenom najsavremenijom tehnologijom, daleko je od slike haotičnog Bundesvera koji je godinama bio predmet ismevanja. Ova nova vojna sila, povezana sa političkom i ekonomskom snagom, stvara dominantnu Nemačku kojoj će se ostatak Evrope morati prilagoditi.

Do 2029. godine, Nemačka će trošiti 153 milijarde evra godišnje na odbranu, ili oko 3,5 odsto BDP-a, što je najambicioznija vojna ekspanzija zemlje od ujedinjenja. Poređenja radi, Francuska planira da potroši oko 80 milijardi evra do 2030. godine. Poljska planira da ove godine potroši 44 milijarde evra, ili 4,7 odsto BDP-a, najviše u NATO-u.

Ovaj tektonski pomak se oseća i u Briselu. Jedan zvaničnik EU nazvao je promenu nemačkog vojnog potencijala ogromnom, dok je drugi diplomata bio direktniji: "To je najvažnija stvar koja se trenutno dešava na nivou EU". Pitanje koje kruži hodnicima evropskih institucija jeste koliko će zaista biti jačanje Nemačke biti "Evropsko".

Berlin gradi vojsku, ali prvenstveno za sebe

Odgovor leži u politici nabavki. Berlin se snažno opirao ideji da se Evropskoj komisiji daju veća ovlašćenja u kupovini oružja i planira da se oslanja na nacionalne okvire, sistematski koristeći član 346 Ugovora o EU, koji omogućava zemljama da zaobiđu pravila konkurencije i favorizuju domaće kompanije. Ovaj pristup "Nemačka na prvom mestu" već se primenjuje u praksi.

Interna dokumentacija o javnim nabavkama pokazuje da se Berlin sprema da do kraja 2026. godine kroz Bundestag progura ugovore o odbrani vredne 83 milijarde evra. Ovo je samo početak, jer dugoročna "lista želja" Bundesvera teži 377 milijardi evra. Takođe je značajno gde će taj novac otići. Manje od 10 procenata novih ugovora ide američkim dobavljačima, što je preokret nakon godina u kojima je Vašington bio ključni partner. Skoro sav ostatak će ostati u Evropi, a najveći deo u samoj Nemačkoj.

Nervoza u Parizu

Ova dešavanja u Parizu se prate sa mešavinom skepticizma i zabrinutosti. Uprkos naporima predsednika Emanuela Makrona da poboljša odnose, nepoverenje prema Berlinu ostaje duboko ukorenjeno u francuskim odbrambenim krugovima. "To je negde između opreza i osećaja pretnje", rekao je jedan francuski odbrambeni zvaničnik. "Biće teško sarađivati sa njima jer će biti izuzetno dominantni."

Isti zvaničnik je dodao da je nemačka industrijska i ekonomska moć jednako velika briga kao i samo naoružanje. "Neće morati da napadnu Alzas i Mozel", našalio se. "Mogu jednostavno da ih kupe." Pored istorijske nelagode, Francuze muči i kakvu geopolitičku ulogu Berlin namerava da igra. "Još uvek nije jasno šta Merc želi da uradi", rekao je jedan evropski diplomata. "Nemačka će morati da preuzme širu ulogu na međunarodnom nivou, ali nije jasno kako."

Tenzije su dodatno pojačane sporom oko Evropskog borbenog aviona sledeće generacije (FCAS), projekta vrednog 100 milijardi evra koji je trebalo da bude kruna francusko-nemačko-španske saradnje. Kašnjenja i sporovi oko podele posla podstakli su Berlin da istraži alternativne opcije, što je uznemirilo Pariz. Za Francusku, FCAS je ključni politički projekat povezan sa njenim nuklearnim odvraćanjem. Erik Trapje, izvršni direktor kompanije Dassault Aviation, otvoreno je pitao francuske poslanike: "Nisam protiv projekta, ali kada Nemačka kaže da će isključiti Francusku, zar vas to ne uznemirava?"

Varšava pozdravlja, ali sa oprezom

Međutim, ne vide svi nemačko naoružanje kao pretnju. U Varšavi se to vidi kao neophodan i zakasneli potez. "Poljska je postala svetionik među saveznicima NATO-a u pogledu vojnih izdataka", rekao je Marek Magerovski, bivši poljski ambasador. "Shodno tome, insistiramo da drugi partneri slede taj primer. Ali ako smo ozbiljni u vezi sa kolektivnom odbranom, ne možemo stalno govoriti: "Molim vas, svi trošite više na odbranu. Ali ne vi, Nemačka."

Sličan pragmatizam izražavaju i drugi poljski zvaničnici, ali krvava prošlost baca dugu senku. "Posmatrajući istoriju, situacija u kojoj bi Nemačka kombinovala svoju ekonomsku moć sa vojnom snagom uvek je izazivala strahove", rekao je Pavel Zalevski, zamenik ministra odbrane Poljske, dodajući da se planovi Nemačke moraju posmatrati u kontekstu jačanja svih evropskih vojski. Prema njegovim rečima, jačanje Nemačke je prirodan odgovor na signale iz Vašingtona o smanjenju američkog prisustva u Evropi. "Glavne zemlje koje će braniti istočni bok biće Poljska i Nemačka", napomenuo je.

Ipak, sećanja na politiku bivše kancelarke Angele Merkel prema Rusiji teško blede. "Sećamo se i proruskog stava Merkelove", dodao je Zalevski. "Pozivamo Nemačku da pokaže koliko će snažno braniti međunarodni poredak od Rusije. Potrebne su stalne provere. Ne zaboravljamo ništa." Uspon krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) izaziva dodatnu zabrinutost. "Kada razmišljamo o AfD i da li će moći da dođu na vlast... to je zabrinjavajuće", rekao je jedan poljski zvaničnik. "AfD je proputinova i ima program koji govori o povratku dela poljske teritorije. Ne možemo otvoriti ovu diskusiju u Evropi."

Centar moći se pomera na istok

Sve u svemu, brzi uspon Nemačke i podeljene reakcije njenih partnera potvrđuju da se centar moći Evrope pomera na istok. Ekonomski motor kontinenta postaje i njegov vojno-industrijski motor, dok se Francuska drži svoje nuklearne karte, a Poljska se pojavljuje kao konvencionalni teškaš na istočnom krilu NATO-a. Za Brisel, ova rekonstrukcija je ključni test: može li EU kanalisati ovaj zamah u zajedničke strukture ili će to samo produbiti odbrambenu fragmentaciju bloka?

Za sada, potezi Berlina se vide kao pristup preuzimanja kontrole, a ne kao pokušaj dominacije. Pa ipak, čak i pristalice priznaju da je teško shvatiti razmere promene. "Moglo bi biti zastrašujuće, bez sumnje", zaključio je jedan diplomata EU. "Ali Nemačka ima koalicije. U EU je i NATO-u - i mnogo toga se može dogoditi u međuvremenu."