Nova DNK analiza otkrila je šokantne detalje o fizičkom i mentalnom stanju

Prema istraživanju, nacistički vođa patio je od Kalmanovog sindroma – retkog genetskog poremećaja koji sprečava normalan razvoj muških polnih karakteristika, uključujući i genitalije.

Još 1945. godine, američki pukovnik uzeo je uzorak tkanine sa sofe na kojoj je

izvršio samoubistvo. Gotovo osam decenija kasnije, naučnici su uspeli da analiziraju njegov DNK i dođu do zapanjujućih zaključaka.

Glavni genetičar studije, dr Turi King, detaljno je objasnio nalaze u dokumentarcu pod nazivom

. Osim što su razbili mit o navodnom jevrejskom poreklu Hitlera, istraživači su zaključili da je diktator najverovatnije bolovao i od više psihičkih poremećaja.

„Da je Hitler video rezultate ovog istraživanja, gotovo sigurno bi sam sebe poslao u gasnu komoru“, rekla je King u dokumentarcu.

Prema medicinskim zapisima i istorijskim podacima, Kalmanov sindrom mogao je imati veliki uticaj na Hitlerove fizičke karakteristike. Još iz Prvog svetskog rata postoje izveštaji da su ga vojnici zadirkivali zbog veličine genitalija. Ti navodi su se kasnije potvrdili i u medicinskoj dokumentaciji iz zatvora Landsberg, gde je Hitler bio zatočen posle neuspelog Minhenskog puča 1923. godine. Lekar koji ga je tada pregledao zabeležio je da je imao nespušten desni testis.

Istraživanja pokazuju da oko deset odsto ljudi sa Kalmanovim sindromom ima mikropenis, dok većina ima značajno smanjen ili nestabilan nivo testosterona.

Istoričar Aleks Dž. Kej sa Univerziteta u Potsdamu, koji se specijalizovao za proučavanje nacističke Nemačke, smatra da bi ovaj poremećaj mogao da objasni Hitlerovu „neobičnu i gotovo opsesivnu posvećenost politici“.

Pored fizičkih problema, postoje i indicije da je Hitler mogao patiti od autizma, šizofrenije ili bipolarnog poremećaja. Naučnici koji su učestvovali u projektu naglašavaju da su neki Hitlerovi geni pokazivali delimične sličnosti sa genima koji se povezuju sa tim stanjima, iako nema apsolutnog dokaza o dijagnozi.

„Ne možemo znati sa sigurnošću, niti postaviti dijagnozu. Moguće je da su genetski faktori uticali na njegove kognitivne procese, ali to zaključujem više na osnovu njegovog ponašanja nego same genetike“, objasnio je dr Aleks Companidis, istraživač sa Univerziteta u Kembridžu.

Autori dokumentarca ističu da je Hitler verovatno imao ADHD, izražene crte autističnog ponašanja, antisocijalne sklonosti i predispoziciju ka šizofreniji.

Međutim, stručnjaci napominju da većina ljudi sa takvim poremećajima nije nasilna, niti zlostavljačka, i upozoravaju da se takve dijagnoze ne smeju stigmatizovati. „Ponašanje nikada nije u potpunosti genetski određeno“, upozorio je profesor psihologije, ser Sajmon Baron-Koen.

Svoje viđenje Hitlerovog psihičkog stanja dala je i britanska obaveštajna služba. U arhivama iz aprila 1942. godine pronađen je izveštaj koji ga opisuje kao osobu sklonu „šamanizmu“, napadima i paranoji.

Psihijatrijski profil Hitlera sastavio je istraživač sa Kembridža, Džon Mekardi, analizirajući njegove govore u Rajhstagu. Zaključio je da se tzv. „šamanizam“ ispoljavao kroz histerično ponašanje tokom javnih nastupa, kada bi Firer ulazio u stanje besa i tvrdio da „duhovi govore kroz njega“.

U istom dokumentu navodi se da su se njegove epizodne promene raspoloženja manifestovale kroz hladnokrvnu bezosećajnost, ali i kroz sklonost da izgubi hrabrost kad bi se suočio s neuspehom.

Paranoja je bila izražena kroz njegov „mesijanski kompleks“, jer je sebe smatrao vođom krstaškog rata protiv „svetskog zla“, koje je, u njegovom uverenju, bilo oličeno u Jevrejima.

Ova kombinacija genetskih i psiholoških faktora, prema mišljenju stručnjaka, mogla je da oblikuje ponašanje jednog od najstrašnijih diktatora u modernoj istoriji.