Odluka je podržana glasovima poslanika DPS, PES, SD, NSD, BS, AF, Civis i nezavisnih poslanika.

Protiv su bili poslanici

DNP i Ujedinjena Crna Gora: Principijelno protiv tuđih ratova

Odmah nakon glasanja, DNP i Ujedinjena Crna Gora oglasile su se oštrim saopštenjima, ističući da Crna Gora nema šta da traži u ukrajinskom konfliktu i da se ne sme stavljati u službu interesa velikih sila.

„Naš stav je od početka jasan. Niko i ni po koju cenu nećemo glasati ni za jednu antisrpsku i antirusku odluku. Ne zato što smo veći Srbi od Srba i Rusi od Rusa, već zato što čuvamo Crnu Goru od nje same,“ poručio je za IN4S predsednik DNP

Knežević je podsetio da je njegova stranka godinama upozoravala na potrebu referendumskog izjašnjavanja o članstvu u NATO-u, ističući da „građani treba da odluče da li žele da 460 miliona evra ide u vojnu alijansu dok država posrće u siromaštvu“.

Poslanik Ujedinjene Crne Gore dr Vladimir Dobričanin podsetio je na zločine

„Milosrdni anđeo je ostavio pustoš iza sebe – dve hiljade mrtvih, hiljade osakaćenih i stotine hiljada nasilno raseljenih. Upotreba osiromašenog uranijuma donela je hiljade obolelih od najtežih bolesti. Neću se miriti sa tim da neko to može oprostiti radi lične ili partijske koristi“, rekao je Dobričanin.

NSD: Nema odlaska u Ukrajinu – vojnici ostaju u Nemačkoj

Na medijske spekulacije da će se crnogorski vojnici naći u zoni rata, reagovao je portparol Nove srpske demokratije,

„Notorna neistina je da neko iz Vojske Crne Gore ide u Ukrajinu. Niko neće kročiti na teritoriju Ukrajine ili Rusije,“ naglasio je Miličić.

On je istakao da će dva pripadnika Vojske Crne Gore biti raspoređena u bazi u Visbadenu u Nemačkoj, 2.500 km od fronta, u okviru administrativne podrške NATO aktivnosti.

„Naša želja je prestanak sukoba između dva bratska pravoslavna naroda. Verujemo da će se to uskoro rešiti dijalogom, baš kao što je počelo na Aljasci,“ izjavio je Miličić.

Moskva reaguje: Crna Gora učvršćuje status neprijatelja Rusije

Najoštriju reakciju izazvala je izjava ambasadora Ruske Federacije u Podgorici, Andreja Lukašika.

„Crnogorsko rukovodstvo tvrdoglavo prati liniju Zapada o povećanju tenzija sa Rusijom, čime učvršćuje svoj status neprijateljske države,“ naveo je Lukašik.

Ruski diplomata je istakao da Podgorica ovakvim odlukama pokušava da dokaže lojalnost stranim nadzornicima i ubrza put ka EU, ali po cenu urušavanja vekovnih odnosa sa Moskvom.

„Želja da se potkopa potencijal rusko-crnogorskih odnosa rezultiraće velikim troškovima za Crnu Goru, ometaće razvojne planove i ugroziti blagostanje građana,“ naglasio je ambasador.

Iako je naveo da Moskva ostaje otvorena za normalizaciju odnosa, zaključio je da je nivo saradnje gotovo na nuli.

Crna Gora između Istoka i Zapada

Odluka vlasti u Podgorici ponovo je otvorila pitanje da li Crna Gora ima samostalnu spoljnu politiku, ili bezuslovno sledi diktat NATO struktura.

Dok jedni ovaj potez vide kao „simboličan doprinos evropskim integracijama“, drugi ga smatraju konačnim raskidom sa istorijskim nasleđem, identitetom i prijateljstvom sa

U vreme ekonomskih teškoća, masovnog iseljavanja i socijalnih napetosti, sve više građana postavlja isto pitanje:

Koji je stvarni interes Crne Gore u ukrajinskom sukobu?

Bonus video: