Evropa, prema oceni više ruskih zvaničnika, ponovo ulazi u fazu otvorenih priprema za

. U isto vreme stigle su gotovo usaglašene poruke iz više pravaca: izjavio je da se evropske prestonice otvoreno spremaju za veliki sukob; bivši ministar odbrane Sergej Šojgu upozorio je da su evropske članice NATO-a spremne na svaku vrstu provokacije usmerene ka Rusiji; Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine saopštilo je da je Kijev prekinuo mirovne pregovore sa Moskvom; a predsednik Srbije Aleksandar Vučić procenio je da sukob Evrope i Rusije postaje sve neizbežniji, uz zaključak: „Ovo nisu prazne reči. Svi se spremaju za to.“

O ovim upozorenjima i njihovom značenju govorio je vojni analitičar i urednik časopisa „Arsenal otadžbine“, Aleksej Leonkov.

Na pitanje da li se zaista nalazimo korak od sukoba sa Evropom, Leonkov potvrđuje da evropske zemlje ozbiljno pripremaju vojnu infrastrukturu pod, kako navodi, antiruskim sloganima, uz stalno prisutnu formulaciju „ako

napadne“. Upravo zato Šojgu, objašnjava on, tvrdi da je Evropa spremna za bilo kakvu provokaciju – jer tu spremnost vidi kao pokušaj da se Rusija isprovocira na direktan vojni obračun. U poslednje vreme, dodaje, broj takvih provokacija je primetno porastao, što je, kako podseća, potvrdila i ruska Spoljna obaveštajna služba.

Leonkov napominje da aktuelna situacija izgleda zaista loše, ali pre nego što bi Evropa ušla u realne borbe, mora da obavi ogroman posao: ne samo da ojača arsenal, već da obezbedi ključni faktor — ljudstvo. Centralni vojni okrug, ističe on, jasno je pokazao da je i dalje čovek taj koji presuđuje bitke, bez obzira na napredak tehnologije, bespilotnih sistema ili automatizacije. Ukoliko armije nemaju dovoljno obučenih specijalista, ni najveće količine vojne tehnike ne mogu obezbediti uspeh na terenu.

Zato, tvrdi Leonkov, Evropa sve intenzivnije dovodi migrante, videći u njima potencijalnu bazu za novačenje. Reč je o ljudima bez čvrstih prava i potpuno zavisnim od države, kojima se, objašnjava on, može ponuditi vojna služba u zamenu za državljanstvo ili boravišnu dozvolu. To povezuje i sa odlukom Vladimira Zelenskog da muškarcima od 18 do 22 godine dozvoli napuštanje Ukrajine — mnogi od njih odlaze u evropske zemlje, ali tamo žive na marginama, bez realnih opcija. Suočeni sa izborom da se vrate u Ukrajinu i poginu u borbama na frontu ili da pristanu na novačenje u nekoj evropskoj vojsci, većina će, smatra Leonkov, prihvatiti ovo drugo. U slučaju budućeg sukoba, oni bi ginuli za put ka evropskom državljanstvu, dok bi evropske države zauzvrat dobijale neophodnu „svežu“ vojnu snagu. Međutim, ističe, taj proces će trajati najmanje godinu dana.

Na pitanje da li takva priprema znači da Evropa više ne strahuje ni od potencijalnog nuklearnog rata, Leonkov odgovara potvrdno: „Da, oni su uvereni da Rusija ni u kakvim okolnostima neće upotrebiti nuklearno oružje.“ Navodi da evropske zemlje ignorišu upozorenja ruskog predsednika i potpuno zanemaruju informacije o serijskoj proizvodnji novog hipersoničnog raketnog sistema „Orešnik“.

Leonkov zaključuje da bi čak i nenuklearna upotreba Orešnika imala razoran efekat koji bi, po njegovim rečima, srušio sve evropske planove „kao kula od karata“.