Piše: Slaviša Čurović
Uvodne reči o Šofrancu
Mislim da sam najpozvaniji da kažem par reči o
Uradio sam sa njim mnogo prenosa na svojim počecima, radili smo zajedno boks, fudbal, košarku. Družili se i odigrali makar par stotina puta mali fudbal. Pričali o svemu, onome makar što je on uspevao da shvati. Bilo mi je zanimljivo gledati i smejati se njegovim biserima koji su sa one strane realnosti. Maskotično, dakako.
Danas vidim da su ljudi ljuti na njega zbog izjava, pisanja i slično, ali istini za volju ne bi trebalo to raditi. A zašto?
Ne bi trebalo.
Ritualni obrasci i svakodnevni apsurdi
Prosto zato što Šofro ima svoje rituale i mitove koje formira sam u svojoj glavi. Na primer… ako vas ne vidi dugo, daviće vas skoro do udavljenja od ljubavi, golim rukama; ukoliko pomisli da se kišobran sa drvenim vrhom može zabiti u vrata, on će pokušavati da ga zabode dok se kišobran ne slomi, smejući se tome narednih 45 minuta; sušiće kosu fenom tako što uperi topli vazduh u plafon pa čeka da taj isti vazduh lagano padne na glavu.
Budiće se u 4 popodne, jer dan je za spavanje a noć za rad i odmor, nikada ne shvativši da je radni dan od 8 do 16 h; naučiće 4 jezika sa TV-a ne znajući dobro da piše maternji; ubaciće šnalu za kosu u punu kantu eurokrema u fast foodu da bi se smejao; neće oprati kolena kada su prljava od fudbala na pesku 7 dana, pa će ići na penicilin - ali sa
Opasne situacije i trenuci koji izmiču kontroli
Kad vozite kola, on će kao Dastin Hofman u „Kišnom čoveku“ zgrabiti vaš volan pri brzini od 100 kilometara na čas, a vi ćete jedva izbeći provaliju. Od tada je bio na zadnjoj klupi vozila.
Ako ode na predstavu, videćete ga kako skače sa sredine gledališta jer je zaboravio da ima prenos; prezime Kralj izgovaraće „Kraulj“, jer tako kažu
Ako ga pobedite u šahu, kao moj otac nekad, igraće se 13 sati dok ne izjednači na 2-2. Ručak mora biti na Elindovoj TA peći baš u 15 h, ali se jede u 17 h, jer je ritual takav. Ako ja uzmem hamburger sa salatom i majonezom, on će - kad ja odem - to isto jesti svako veče u 22:07 narednih dana. Jer tako treba. Ne menja jelo.
Pivo, vesti i životni paradoksi
Kad sam ga učio da pije pivo, bila je EUREKA! „Čuro, posle sedmog je sve tako normalno.“ A kad pomeša proizvođače pa ga zaboli glava — stiže poziv u 4 ujutru jer misli da umire od glavobolje. Rekao sam mu: „Ne menjaj marku kad piješ.“ Ne znam da li je još sluša.
Kad dođu vesti ondašnje
Genijalnost na ivici autizma
Kad počne prenos, on - koji sve podatke ima u glavi jer ne zaboravlja nijedan dan svog života od druge godine - toliko se zajapuri da potpuno izgubi kontakt sa realnošću.
Ako ga pitate koliko je 2.436.712 × 16.128.146, daće vam odgovor za par sekundi.
Vojnička epizoda blizu međunarodnog incidenta
U vojsci je uspeo da zadivi i kapetana s kojim se otimao za televizor koji je hteo da unese u stražarsku kućicu; umalo je streljao kravu jer tako piše u Pravilu službe koje zna napamet. „Stoj, stoj pucaću, stoj pucam.“ Umalo nije napravio međunarodni incident da nije vodnik skočio na njega i pušku. Priča je sa granice sa Hrvatskom. Ne znam čija je bila krava… možda iz Konavala.
Posle toga bežao je iz stacionara gde su ga slali pretpostavljeni a ispitivali psihijatri; krio se 3 dana na vrhu zgrade, u vojnim papučama i majici sa pijace. Majka ga je našla dehidriranog i vratila u
Prenosi, komentarisanje i rituali
Kad krene utakmica, bilo koja, vojska ugasi ton a on komentariše.
Kapetan je na kraju služenja rekao: „Nisi ti lud, ti nas sve zajebavaš.“
Uspeo je i da zaustavi trajekt koji je krenuo za Crnu Goru i da ga vrati dozivanjem kapetana. Dugmad na košulji uvek promaši i smeje se tome.
Ritual izlaska iz kuće podešen je u njegovom kompjuterskom mozgu tako da vreme zna samo on.
Svet bez realnosti i zamena istine
Nadimci koje daje svima su samo film koji on živi, nesvestan vremena, prostora i ljudi.
Za njega realnosti nema - sve je san rutine, izmišljenih priča i unutrašnje zbrke, kada ne zna ni koji broj cipela nosi, ali zna broj telefona Fabija Kapela, dok ga pronalazi u kadi i radi intervju.
Kad sam ga učio udarac „ruski direkt sa zavrtanjem“, on krene da udari, pa stane, pa „zavrne“ posle nekoliko sekundi i smeje se satima. Jer je to komplikovano - a znati koliko Gvineja Bisao ima fudbalera, nije.
Uticaj medija i nesvesno formiranje stavova
Dve decenije iznosi stavove sa španske TV ili CNN-a, uperene protiv Novaka Đokovića - jer veruje svemu što vidi tamo, a ono što živi ne razume.
Nevolje na tribinama i ratni putevi
Kao vatreni navijač
Novac za hleb i jogurt bio je dovoljan samo do Splita, pa je završio na tribini Torcide - bez ikakve svesti gde je.
Kasnije je jedva izvukao živu glavu iz hotela u Splitu dok je navijao za Jugoslaviju na SP u vaterpolu. Ukrcao se u poslednji autobus Split - Podgorica; bez karte je izbačen i zatvoren u Omišu. Izvukao ga je otac Drago službenim mercedesom - poslednjim trzajem SFRJ.
Šofro i „apsolutna istina“ RTCG-a
On misli da je sve što je govorila
Legendarna pesma za Delije
„Tužno je biti navijač Partizana
koji svake srede kraj malog ekrana,
gleda Zvezdu svetskog šampiona
koja ide pravo do Londona.“
Zašto njegove rečenice ne treba shvatati ozbiljno
On sve ovo izgovaraza Srbe jer tako čuje u medijima - ne zato što razume.
To je naučni eksperiment uživo: kako mediji oblikuju čoveka koji ne filtrira informacije.
Zato je najbolje ostaviti Šofra u njegovom svetu.
Pitanje za kraj
Da li je realno da takav radi na RTCG?
To neka odgovore oni.
Mi smo mu tolerisali nesvesnost, ali kad ona postane društveni problem - treba da reaguje institucija.
Pogodite koja?
Bonus video:
Alo/IN4S
Komentari (0)