Kako se svet približava 2026. godini, međunarodni odnosi ulaze u fazu dubokih i dugoročnih promena koje sve više podsećaju na hladnoratovsku logiku, ali u potpuno novim okolnostima. Današnji globalni sukobi ne vode se po pravilima 20. veka, niti u jasno podeljenom svetu dve sile, već u složenoj mreži suparništava, savezništava i paralelnih kriza.

Odnos između Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine postao je osnovni okvir u kojem se oblikuju bezbednosna politika, ekonomski tokovi, regionalni ratovi i tehnološko nadmetanje. U ovoj novoj „geopolitičkoj zimi“, svet više nije podeljen na dve jasno suprotstavljene strane, već na više centara moći koji istovremeno sarađuju i sukobljavaju se.

Sjedinjene Američke Države: Borba za zadržavanje primata

Sjedinjene Američke Države ulaze u 2026. godinu sa jasnom ambicijom da očuvaju vodeću ulogu u svetu, uprkos ubrzanom pomeranju globalne moći ka Aziji. Vašington se u toj borbi oslanja na tri ključna stuba.

Evropa i NATO kao linija odvraćanja

Rat u Ukrajini ostaje centralni element američke strategije na evropskom kontinentu. Cilj je dugoročno iscrpljivanje Rusije kombinacijom sankcija, tehnoloških ograničenja i vojnog pritiska kroz jačanje istočnog krila NATO saveza.

Indo-Pacifik kao glavni front rivalstva sa Kinom

SAD intenzivno jačaju savezništva u Indo-Pacifiku, oslanjajući se na saradnju sa Japanom, Australijom, Indijom, Južnom Korejom, Filipinima i Tajvanom. Region se pretvara u ključno poprište za suzbijanje kineskog vojnog i tehnološkog uticaja.

Tehnološka trka kao pitanje nacionalne bezbednosti

Veštačka inteligencija, proizvodnja čipova i kontrola ključnih tehnologija postaju centralno bojno polje. Ograničenja izvoza i sankcije usmerene ka kineskom tehnološkom sektoru imaju za cilj da spreče Peking da dostigne punu tehnološku samostalnost.

Ipak, Amerika se suočava sa unutrašnjim izazovima – političkom polarizacijom, zamorom od dugotrajnih konflikata i rastućim skepticizmom javnosti prema globalnim intervencijama.

Rusija: Otpor, rat i okretanje Istoku

Rat u Ukrajini dubinski je promenio rusku spoljnopolitičku strategiju. Moskva u 2026. godinu ulazi sa jasno definisanim prioritetima.

Učvršćivanje teritorijalne kontrole

Posle višegodišnjih borbi, Rusija nastoji da stabilizuje linije fronta i dugoročno konsoliduje kontrolu nad teritorijama koje smatra strateški važnim.

Preusmeravanje ka Aziji i globalnom Jugu

Pod pritiskom zapadnih sankcija, Rusija intenzivira saradnju sa Kinom, Indijom, Iranom i državama globalnog juga. Posebnu ulogu ima širenje ekonomskih i političkih veza kroz formate poput BRICS-a.

Nuklearno odvraćanje kao stub strategije

Rusko rukovodstvo sve češće govori o fazi „egzistencijalne odbrane“, naglašavajući modernizaciju nuklearnog arsenala i spremnost da zaštiti sopstvene interese svim raspoloživim sredstvima.

Uprkos sankcijama, Moskva koristi energente, vojno-industrijski kompleks i diplomatske kanale kako bi očuvala status velike sile.

Kina: Strpljiva sila koja preoblikuje svet

Za razliku od SAD i Rusije, Kina izbegava direktne vojne sukobe, ali njena moć ima dubok i dugoročan efekat na globalni poredak.

Ekonomski uticaj bez presedana

Kina je postala ključni trgovinski partner za veliki deo sveta. Njena ulaganja u infrastrukturu, dominacija u novim tehnologijama i centralna uloga u lancima snabdevanja čine je nezamenjivim globalnim akterom.

Postepeno vojno jačanje

Peking ubrzano modernizuje vojsku, širi mornaricu i jača prisustvo u Indo-Pacifiku, pažljivo balansirajući između demonstracije moći i izbegavanja direktnog sukoba sa Sjedinjenim Državama.

Tihi savez sa Rusijom

Iako se zvanično zalaže za mir, Kina je postala ključni ekonomski i tehnološki oslonac Rusije. Analitičari procenjuju da bez te saradnje ruska ekonomija ne bi mogla da izdrži pritiske sankcija.

Nova geopolitička zima: Kako izgleda raspored moći

Ulazak u 2026. godinu karakterišu četiri ključna procesa.

Višepolarni svet bez jasnih pravila

Globalni poredak više ne kontrolišu dve sile. Pored SAD, Rusije i Kine, sve veću ulogu imaju Indija, regionalne sile i ekonomski blokovi.

Tehnologija kao odlučujući faktor

Veštačka inteligencija, kvantni sistemi, hipersonično oružje, svemir i energetika budućnosti postaju ključna polja nadmetanja.

Regionalni sukobi kao instrument velikih sila

Ukrajina, Bliski istok i Indo-Pacifik služe kao zone indirektnog sukoba u kojem se testira snaga i volja velikih aktera.

Ekonomski rat kao standard

Sankcije, trgovinska ograničenja, kontrola resursa i finansijski pritisci postali su stalni instrumenti međunarodne politike.

Šta donosi 2026. godina?

Analitičari ukazuju na tri dominantna trenda:

  1. Dalju eskalaciju američko-kineskog tehnološkog rivalstva

  2. Još čvršće kinesko-rusko partnerstvo

  3. Povećan rizik od regionalnih kriza sa globalnim posledicama

Svet ne ulazi u klasični „Hladni rat 2.0“, već u eru multipolarne nestabilnosti, u kojoj se ravnoteža moći menja brže nego ikada ranije.