Kako kažu, Ukrajina se mora u procesu evrointegracija sagledati kao specifičan slučaj kakav su u određenoj meri bili bivše države SSSR-a ili Rumunija i Bugarska početkom ovog veka.

Evropska komesarka za proširenje je, u kontekstu ulaska Ukrajine u EU, poručila, između ostalog, i da "proširenje unije više nije isključivo pitanje odnosa prema kandidatima već i unutrašnje sposobnosti EU da odgovori na izazove savremenog trenutka".

Zbog toga je odmah u regionu započela polemika u javnosti da li je to poruka Zapadnom Balkanu da će izgubiti prioritet u procesu evrointegracija?

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ocenjuje za Blic da izjava Marte Kos nema veze sa Zapadnim Balkanom nego sa specifičnom situacijom u kojoj se nalazi Ukrajina.

"Slično je 2003. godine EU donela odluku da bivše članice SSSR i kasnije Rumunija i Bugarska postanu članice iako nisu ispunjavale uslove. Pitanje ulaska Ukrajine u EU je čisto političko. U Briselu žele da daju nadu Ukrajini, a ulazak u EU može biti i deo pregovaračkog procesa i mirovnog sporazuma. Uz to bi išlo i obećanje da će Ukrajina imati NATO zaštitu", ocenjuje Popov.

Dodaje da bi ulazak Ukrajine u EU svakako biti neka vrsta presedana.

"Ukrajina je usred rata i ne može se meriti demokratija u toj zemlji kao, recimo, stepen demokratije u državama Zapadnog Balkana koje 30 godina nisu u ratu. Ukrajina je zato specifičan slučaj u trenutnoj geopolitičkoj situaciji. Eventualni ulazak Ukrajine u EU bi bio deo mirovnog sporazuma, ali biće još puno razgovora i igara na tu temu”, analizira Popov.

Kos: Nije stvar samo u privlačenju kandidata nego i u nama

Inače, Kos je za "Politiko" rekla da "nije stvar samo u privlačenju kandidata".

"Stvar je i u nama: možemo li da se nosimo sa izazovima? Da li je to korisno za našu bezbednost? Da li popunjavamo praznine koje smo ostavili u prošlosti? Da. Da li nam je potrebna Ukrajina u EU? Da”, rekla je Marta Kos.

Ukazala da će Evropska unija u narednih 12 meseci morati da "donese konkretne i suštinske odluke kako bi se proces prijema novih država članica ubrzao i institucionalno obezbedio".

Kako je navela, predstojeći period biće ključan za definisanje budućnosti politike proširenja.