Nakon nasilnog preuzimanja vlasti nad njim i njegovog prebacivanja na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država, sudbina predsednika Venecuele Nikolasa Madura ulazi u novu, izuzetno osetljivu i kontroverznu fazu. Iako američke institucije do sada nisu zvanično objavile gde će Maduro biti zadržan dok čeka sudski proces, optužnice koje su podignute u Njujorku otvaraju mogućnost da bude pritvoren u saveznom pritvorskom centru Metropolitan Detention Center (MDC) u Bruklinu, objektu sa najvišim stepenom bezbednosti.

MDC u Bruklinu važi za zatvor namenjen pritvoru zatvorenika koji se smatraju izuzetno rizičnim. U tom objektu ranije je boravio i ozloglašeni vođa kartela Hoakin „El Čapo“ Guzman, pre nego što mu je izrečena doživotna kazna zatvora. Tokom godina, kroz isti pritvorski centar prošli su i brojni drugi optuženici visokog profila – od međunarodnih kriminalaca i finansijskih prevaranata, do javnih ličnosti čiji su slučajevi imali snažan medijski i politički odjek.

Poseban bezbednosni režim u MDC-u postao je pravilo nakon zatvaranja nekadašnjeg saveznog pritvorskog centra na Menhetnu, koji je ugašen posle smrti Džefrija Epštajna. Taj slučaj je, prema zvaničnim izveštajima, razotkrio ozbiljne propuste u sistemu nadzora i upravljanja, zbog čega je MDC ostao jedini savezni pritvorski centar za područje najvećeg grada u Sjedinjenim Državama.

U slučaju El Čapa, u MDC-u su primenjivane vanredne mere nadzora, s obzirom na njegova ranija spektakularna bekstva iz zatvora u Meksiku. Sličan tretman imao je i Ismael „El Majo“ Zambada Garsija, jedan od osnivača kartela Sinaloa, pre nego što je priznao krivicu. To danas otvara ozbiljno pitanje – da li će američke vlasti isti bezbednosni model primeniti i na aktuelnog predsednika jedne suverene države, u samom srcu gusto naseljenog urbanog područja, sa svim političkim i bezbednosnim posledicama koje takva odluka nosi.

Optužnice i mogućnost smrtne kazne

Dramatičnost cele situacije dodatno pojačava činjenica da bi se postupak protiv Madura vodio pred sudom Južnog okruga Njujorka, jurisdikcijom u kojoj američko zakonodavstvo predviđa i smrtnu kaznu za određena teška krivična dela. Američki mediji navode da se Maduro tereti za takozvani „narkoterorizam“ i dela koja se, prema tumačenju Vašingtona, dovode u vezu sa ugrožavanjem nacionalnih interesa Sjedinjenih Država.

Ukoliko bi takva pravna kvalifikacija ostala na snazi, to bi značilo da bi legitimno izabrani predsednik jedne suverene republike mogao da se suoči ne samo sa politički obojenim sudskim procesom, već i sa najtežom mogućom kaznom. Time bi čitav postupak, formalno predstavljen kao borba protiv kriminala, dobio obrise otvorenog političkog obračuna, sa potencijalno dalekosežnim posledicama po međunarodno pravo, diplomatske odnose i samu ideju državnog suvereniteta.

Mogući scenariji u Venecueli

Dok se Maduro nalazi u američkom pritvoru, u Karakasu se razmatra nekoliko ključnih pravaca daljeg razvoja situacije.

Prvi scenario podrazumeva očuvanje ustavnog poretka. U tom slučaju, predsednička ovlašćenja bi privremeno preuzela potpredsednica Delsi Rodrigez, uz obavezu da se u zakonom predviđenom roku od 30 dana raspišu novi predsednički izbori.

Drugi scenario, koji otvoreno podržavaju Sjedinjene Američke Države, vodi ka potpunom rušenju postojećeg sistema i instaliranju vlasti radikalne opozicije, predvođene ličnostima poput Edmunda Gonzalesa Urutije i Marije Korine Mačado. Ovaj put nosi visok rizik unutrašnjih nemira, društvenih sukoba i dalje destabilizacije zemlje.

Treća opcija oslanja se na vojni odgovor. Ministar odbrane Vladimir Padrino Lopez već je pozvao na mobilizaciju i poručio da će oružane snage braniti nezavisnost i teritorijalni integritet Venecuele od strane agresije. Takav razvoj događaja mogao bi da preraste u otvoreni sukob, sa ozbiljnim regionalnim i međunarodnim posledicama.

Širi međunarodni značaj

Reakcije izvan Venecuele ukazuju na duboku zabrinutost brojnih država koje se pozivaju na principe međunarodnog prava. U tim krugovima dominira stav da se ovakvim postupcima Sjedinjenih Država svet vraća logici sile i praksi koje podsećaju na kolonijalno doba. Hapšenje i potencijalno suđenje stranom šefu države, uz mogućnost izricanja najstrožih kazni, sve češće se opisuje kao opasan presedan koji briše granicu između pravnog postupka i političke likvidacije sprovedene kroz sudske mehanizme.

Ako bi se takav model prihvatio kao nova „normalnost“, međunarodni poredak bi ušao u zonu u kojoj legitimitet državnih lidera zavisi od političke procene najmoćnijih zemalja, a ne od volje građana ili međunarodnog konsenzusa. Upravo zbog toga, slučaj Niklasa Madura prevazilazi okvire Venecuele i postaje test budućnosti globalnih odnosa.