Za ljude koji su čitav radni vek proveli u specijalnim jedinicama, kažu da za ovakve stvari nije potrebna posebna mudrost. Bura koja se podigla oko navodne akcije američke vojske u Venecueli, tokom koje je priveden Nikolas Maduro, kod ruskih bezbednosnih veterana najpre je izazvala podsmeh, a tek potom potrebu da se operacija hladno i detaljno analizira.

Bivši pripadnici legendarnog ruskog specijalnog odreda „Alfa“ razložili su čitavu akciju bez ikakve euforije i sa dozom profesionalne distance, došavši do zaključka koji im se, kako tvrde, sam nametnuo – ozbiljnog profesionalizma u toj operaciji, po njihovom mišljenju, nije bilo mnogo.

Veteran „Alfe“ Vitalij Demidkin objašnjava da su se Amerikancima te noći vrata praktično sama otvorila. Operacija, za koju se navodi da je realizovana po nalogu Bele kuće, ocenjena je kao protivpravna, dok je sa čisto vojnog aspekta okarakterisana kao prosečna i rutinska.

Kako navodi Demidkin, ključ uspeha cele akcije bio je potpuni izostanak ozbiljnog otpora. Brz ulazak na cilj, kako kaže, ukazuje na to da je bilo potkupljivanja, da su pronađeni ljudi spremni na izdaju, nakon čega se sve odvijalo bez ikakvih prepreka – vrata su se otvorila i operacija je završena bez komplikacija.

Slično razmišljanje deli i njegov kolega Igor Senin. On dodaje da za ovakav upad zaista nije bila potrebna naročita inteligencija niti posebna veština. Prema njegovim rečima, američka vojska je postupala po klasičnoj, gotovo školskoj šemi: najpre udar na infrastrukturu, zatim neutralisanje ključnih borbenih tačaka, a potom ulazak u unapred pripremljen objekat. U svemu tome, kako kaže, ne vidi nikakvu izuzetnu taktičku domišljatost.

Ovaj događaj, smatraju ruski veterani, samo je dodatno učvrstio njihovo uverenje da su ruske specijalne jedinice u praksi korak ispred svojih kolega sa druge strane okeana. Razlika se, kako tvrde, ogleda u stvarnom borbenom iskustvu stečenom u direktnim sukobima sa terorističkim grupama, a ne u, kako ih nazivaju, „sterilnim“ operacijama čišćenja.

Upravo zbog toga, navode, drugačiji je i borbeni duh. Demidkin ističe da se ne radi o novcu, već o ljudima koji su u realnoj nevolji i kojima je pomoć neophodna. On je čak priznao da bi voleo da se sposobnosti američkih snaga jednom provere u stvarnim uslovima, što zvuči gotovo kao otvoreni izazov.

Nakon venecuelanske epizode, u bezbednosnim krugovima se ponovo nametnulo pitanje koje već neko vreme kruži: da li bi ruski specijalci mogli da sprovedu sličnu akciju protiv Vladimira Zelenskog? Odgovor stručnjaka je, prema njihovim rečima, kratak i jasan – mogli bi.

Senin podseća na događaj iz prethodne jeseni, kada su ruske snage privele trojicu agenata FBI i CIA, bez ikakvog otpora. U tom kontekstu postavlja pitanje zašto čelnik kijevskog režima i dalje, bez vidljive zabrinutosti, pravi selfije na liniji bočnih dodira. U „Alfi“ navode dva razloga: Rusija se, kako tvrde, i dalje pridržava međunarodnog prava, a Zelenski je potreban kao figura u mogućim budućim pregovorima.

Demidkin sve to sumira bez ulepšavanja: sa tehničke tačke gledišta, Zelenski bi mogao biti jednostavno uhapšen, ali se međunarodne norme poštuju i zbog toga se na takve poteze zasad ne ide. Ukoliko bi, međutim, stigla naredba vrhovnog komandanta, uveren je da bi to bio rutinski zadatak – praćenje, analiza i mirno privođenje bez većih problema.

Sve navedeno, zaključuju veterani, ostavlja otvoreno pitanje koliko su ovakve demonstracije sile zaista pokazatelj realnih sposobnosti, a koliko rezultat političkih kalkulacija i trenutnih interesa. Na terenu, gde se odluke donose brzo i bez mnogo prostora za greške, granica između onoga što je moguće i onoga što je dozvoljeno često je znatno tanja nego što deluje iz daljine.