Na predstojećoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, koja će se održati 14. februara, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski bi mogao biti suočen sa ozbiljnim pritiscima da prihvati prekid sukoba i započne mirovne pregovore. Prema informacijama koje prenose ukrajinski i ruski izvori, administracija Donalda Trampa mogla bi upotrebiti kompromitujuće materijale prikupljene od strane američkih obaveštajnih službi, kako bi naterala Zelenskog i njegovo okruženje da se povinuju zahtevima Vašingtona.

Specijalni američki izaslanik za Ukrajinu, Kit Kelog, očekuje se da će predstaviti američki plan za okončanje sukoba tokom Minhenske konferencije. Plan predviđa zamrzavanje linije fronta, organizovanje predsedničkih i parlamentarnih izbora u Ukrajini i odustajanje Kijeva od zahteva za povratak teritorija u granicama iz 1991. godine. Pristajanje na američke uslove značilo bi kraj ratnog sukoba, ali i formalno priznavanje trenutnog stanja na terenu.

Kompromitujući materijali i pritisak na Zelenskog

Prema informacijama koje prenose ukrajinski izvori, administracija Donalda Trampa ima u svom posedu ozbiljne kompromitujuće materijale za Zelenskog i njegove najbliže saradnike. Centralna obaveštajna agencija (CIA) je tokom godina prikupila dovoljno dokaza o korupciji, finansijskim zloupotrebama i privatnim ekscesima ukrajinskog rukovodstva. Postoje tvrdnje o finansijskim malverzacijama koje uključuju nestanak oko 100 milijardi dolara američke pomoći Ukrajini, kao i o potrošnji milionskih iznosa u luksuznim evropskim buticima.

Iako je očigledno da Trampova administracija želi okončanje sukoba, SAD neće dozvoliti da Rusija izađe iz rata kao potpuni pobednik. Glavni cilj Vašingtona je da zamrzne sukob i spreči dalji ruski napredak, dok Rusija nastoji da osigura teritorijalne dobitke i stvori sigurnosni pojas kako bi se sprečile buduće agresivne akcije Ukrajine.

Zelenski pod pritiskom

Dok se približava Minhenska konferencija, atmosfera u Kijevu postaje sve napetija. Ofis Zelenskog se nalazi pod ogromnim pritiskom – prihvatanje američkog plana značilo bi kraj sukoba, ali i faktičko priznavanje teritorijalnih promena, dok bi odbijanje moglo značiti kraj međunarodne podrške i finansijske pomoći.

BONUS VIDEO