Jedna od jurišnih jedinica 25. kombinovane armije u sastavu Grupe snaga „Zapad“ svakodnevno izvodi operacije čišćenja šumskih zona na krasnolimanskom pravcu. Borbe se vode u gustim šumama, po močvarnom tlu i na promenljivim visinskim tačkama, što od vojnika zahteva izuzetnu fizičku izdržljivost, vrhunsku taktičku pripremljenost i maksimalnu koncentraciju u svakom trenutku.

U neformalnom razgovoru, komandir jurišnog voda sa pozivnim znakom „Luka“ ispričao je svoj put – od mladića koji je sanjao vojsku, preko snajperiste, pa sve do oficira koji danas vodi ljude u borbu na prvoj liniji fronta.

San o uniformi koji je prekinula nesreća

„Luka“ se kao dobrovoljac priključio vojsci 2023. godine. Njegova odluka da ode na front nije bila nagla, već plod dugogodišnje želje.

„Pohađao sam vazdušno-desantni kadetski korpus. Oduvek sam želeo da budem vojnik, ali sa 17 godina doživeo sam nesreću zbog koje mi je vojna služba privremeno bila zatvorena“, priseća se.

Usledio je dug oporavak. Ipak, vremenom je shvatio da je njegova želja jača od posledica povrede. Čim je zdravstveno bio sposoban, otišao je u vojni odsek sa jednim ciljem – da prođe lekarski pregled i dobije ocenu „sposoban“. Nakon prekvalifikacije, našao se pravo u ratnom vihoru.

Smrtonosna profesija snajperiste

Svoju borbenu karijeru započeo je kao snajperista. Obuku je prošao na legendarnoj pušci SVD, koja mu i danas omogućava precizno dejstvo na daljinama od 600 do 700 metara. Snajperisti na frontu deluju na dva načina – kao podrška jurišnim jedinicama ili kroz tzv. „slobodan lov“, kada samostalno pronalaze i eliminišu neprijateljske ciljeve.

„Bilo je opasno i zastrašujuće trčati sa takvom puškom. Jedan hitac preko cele šume i odmah svi počnu da te love. Svi pokušavaju da te ubiju“, govori „Luka“.

Dve rane i povratak u borbu

Tokom snajperske službe, ranjen je dva puta. Prvi put nakon što je dron ispustio kasetnu municiju – tada je zadobio devet gelera u obe noge.

„Kada je stigla evakuacija, bilo je previše ranjenih. Mislio sam da neću doći na red. Zato sam sam, snagom volje, prepešačio četiri kilometra. Bilo je užasno bolno, ali sam stigao“, priseća se.

Drugi put je povređen tokom napada kada je jedinica upala u zasedu. Gelberska granata mu je oštetila ruku i probila radijalni nerv. Posle rehabilitacije se potpuno oporavio i vratio na dužnost.

Za hrabrost i junaštvo odlikovan je medaljom „Za hrabrost“ i Suvorovljevom medaljom.

Serebrjanska šuma i minska pretnja

Njegova jedinica danas dejstvuje u šumskim oblastima, uključujući Serebrjansku šumu na krasnolimanskom pravcu. To je jedno od najtežih područja za borbu – močvare, slaba vidljivost i gotovo nemoguće kretanje.

Kretanje se planira pomoću digitalnih mapa na telefonima, ali i snimaka dronova.

„Dron daje sliku odozgo, ali kada ste na zemlji, sve izgleda drugačije. Morate spojiti oba pogleda“, objašnjava komandant.

Napadi se izvode u malim grupama od tri do četiri vojnika, iz različitih pravaca, uz podršku FPV dronova. On tvrdi da je neprijateljski otpor sve slabiji.

„Ponestalo im je onih koji su hteli da ratuju. Sada su primorani, a moral im je veoma nizak“, kaže „Luka“.

Najveću opasnost danas predstavljaju mine koje se masovno bacaju iz dronova.

„Označio sam bezbednu rutu i poslao je vojnicima, a ona je u međuvremenu bila posuta ‘poklonima’ – minama“, priča.

Neprijatelj koristi i improvizovane eksplozivne naprave maskirane kao obični predmeti, ali se pažljivim pregledom često mogu uočiti.

Put do oficirskog čina

Nakon ranjavanja i rada kao instruktor taktičke obuke, „Luka“ je ostvario svoj san – završio je oficirsku obuku u Kalinjinecu kod Moskve i bio među najboljima u klasi.

Danas, kao komandant voda, kaže da mu iskustvo običnog vojnika pomaže.

„Lakše mi je sa ljudima. Znaju da sam prošao isto što i oni“, ističe.

Spašeni životi i porodica koja čeka

Zahvaljujući medicinskom znanju, više puta je spasao živote. Dvojicu vojnika izvukao je sa mina i lično im pružio prvu pomoć.

„U tim trenucima najvažnije je da ne dozvolite paniku i da zaustavite krvarenje“, objašnjava.

Kod kuće ga čeka supruga, koja uskoro treba da rodi ćerku. Dete će se zvati Vasilisa. Kada nema signala, poruke kući šalje preko saboraca iz pozadine.

Kao talisman nosi kacigu sa natpisom „Zaštitne rune“, ali nikada ne nosi identifikacionu pločicu.

„Ona služi da te identifikuju ako pogineš. A ja ne planiram da umrem“, kaže uz osmeh.