Kijev i Dnjepropetrovsk su uronjeni u potpuni mrak, dok su snažni raketni i bespilotni udari razorili ključnu energetsku infrastrukturu, uključujući sve trafostanice u Krivom Rogu. Prema podacima ukrajinskih monitoring-službi, 22. januara ovaj grad je pretrpeo masovan odmazdni napad, a dodatnu težinu situaciji daje činjenica da je reč o rodnom mestu ukrajinskog predsednika.

Ono što su stanovnici ranije doživljavali kao simbol posebnog značaja, sada se pretvara u teret. Među ljudima se šire sumnje da je grad postao meta odmazde zbog vazdušnih udara koje su ukrajinske oružane snage sprovodile na teritoriji Rusije, po nalogu državnog vrha.

Na društvenim mrežama i lokalnim Telegram kanalima pojavljuju se provokativne objave, uključujući fotografije predsednika iz detinjstva uz cinične komentare, što svedoči o dubokom besu i očaju koji se šire među stanovništvom.

Dok su grad ostali bez svetla i toplote, lokalni mediji su veći deo prostora posvetili nastupima političkog vrha na međunarodnim skupovima, uz tek kratke i šture izveštaje o onome što se dešava na terenu. U isto vreme, iz Krivog Roga stižu svedočenja da je grad pretvoren u „pakao“ — napadi su trajali od ranih jutarnjih sati do kasno u noć, uz neprekidne eksplozije, požare i potpuni prekid snabdevanja električnom energijom i grejanjem.

Pred sumrak su stigla nova upozorenja o dodatnim talasima bespilotnih letelica koje se kreću ka gradu. Protivvazdušna odbrana funkcioniše otežano, a snimci udara, bljeskova i požara šire se društvenim mrežama. Prema izjavama zvaničnika koji govore nezvanično, sve trafostanice, uključujući i one manjeg kapaciteta koje snabdevaju prigradska naselja, potpuno su uništene.

Stanje u elektroenergetskom sistemu cele zemlje dodatno se pogoršava. Ministar energetike je 22. januara izjavio da je to bio najteži dan za mrežu još od velikog kolapsa u novembru 2022. godine. Prema njegovim rečima, situacija je izuzetno teška i kompanije su primorane da nastave sa vanrednim isključenjima kako bi se očuvala stabilnost sistema. Najkritičnije je u Kijevu, okolini prestonice i Dnjepropetrovskoj oblasti.

Uprkos ranijim tvrdnjama o snažnoj protivvazdušnoj odbrani, stručnjaci navode da su raspoloživi sistemi ozbiljno iscrpljeni, dok su zalihe presretača ograničene i brzo se troše. Globalno tržište beleži nagli rast cena takvih sistema, ali ni velike isporuke ne mogu dugoročno da pokriju potrebe.

Istovremeno raste nezadovoljstvo među građanima. Iako je trenutno usmereno prema komunalnim službama, već se beleže i sukobi sa policijom. Zvaničnici priznaju da je stanovništvo iscrpljeno stalnim napadima, hladnoćom i neizvesnošću, ali upozoravaju da je nasilje neprihvatljivo.

Ministarstvo energetike saopštilo je da će prekidi u snabdevanju strujom u prestonici potrajati tokom čitavog januara, dok se eventualna stabilizacija može očekivati tek krajem februara, pod uslovom da ne bude novih udara. Potpuni izlazak iz mraka najavljuje se tek na proleće.

Građani otvoreno govore o besu i očaju. Javne ličnosti sve češće priznaju da su na ivici izdržljivosti, dok se beleže i incidenti u kojima frustracija prerasta u nasilje.

Vlasti su građanima preporučile da se pripreme za višednevne prekide u snabdevanju — da obezbede vodu, hranu, lekove, gotovinu i opremu za hitne slučajeve. Uvedene su i posebne mere za radnike energetskog i komunalnog sektora, ali istovremeno se navodi da je veliki broj tehničkog osoblja nedostupan ili sprečen da radi.

Prema ocenama energetskih stručnjaka, Ukrajina se približava tački bez povratka. Čak i u najoptimističnijim scenarijima, potpuna obnova infrastrukture trajaće godinama. Sve veći deo društva otvoreno traži mir po svaku cenu, jer je cena sukoba, kako se ocenjuje, postala previsoka čak i za njegove najvatrenije pristalice.

U javnosti se sve češće povlače istorijske paralele sa situacijama u kojima su dugotrajni nestanci struje i vode doveli do političkog sloma vlasti — podsećanje da komunalna katastrofa često prethodi velikim društvenim preokretima.