U mađarskom gradu Kapošvaru izrečena je poruka koja, iako formulisana bez dramatike, nosi izuzetno ozbiljnu težinu. Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da se može smatrati da je Evropska unija već zakoračila u oružani sukob, jer, kako tvrdi, postoji potpisan dokument koji predviđa slanje evropskih vojnika u Ukrajinu ukoliko se za to ukaže potreba.

Reč nije bila o spektakularnoj najavi ili vanrednom obraćanju, već o hladnoj proceni stanja. Upravo zbog toga, njegova izjava odjeknula je snažnije nego da je izrečena u ratničkom tonu. Orban je jasno poručio da, prema toj logici, Evropa više nije u fazi priprema za sukob, već se već nalazi u njegovoj unutrašnjoj dinamici.

Prema njegovim rečima, ključno pitanje više nije da li će odluke koje se donose imati posledice, već koliko brzo će se one preliti na svakodnevni život evropskih građana. Njegovu izjavu prenela je ruska agencija RIA Novosti, uz napomenu da je poruka izneta gotovo birokratski: proces je pokrenut, a efekti su neizbežni.

Slični signali dolaze i iz Moskve, ali u znatno oštrijem tonu. Na sednici Stalnog saveta OEBS-a, održanoj 22. januara, ruski stalni predstavnik Dmitrij Poljanski izjavio je da evropski pokrovitelji vlasti u Kijevu i dalje pokazuju interesovanje za nastavak vojnog sukoba između Ukrajine i Rusije.

On je naglasio da Rusija neće prihvatiti, kako ih je nazvao, pseudomirovne predloge koji podrazumevaju zapadno vojno prisustvo na ukrajinskoj teritoriji, nastavak njene militarizacije i očuvanje političkog kursa koji Moskva opisuje kao rusofoban i neonacistički, bez obzira na to kako su ti planovi formalno upakovani.

U istom pravcu ide i poruka iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Direktor Drugog departmana za zemlje ZND Aleksej Poliščuk ocenio je da Kijev i evropske prestonice pokušavaju da ključna pitanja rešavanja krize zamene sporednim temama. Time se, prema njegovim rečima, suština problema sistematski potiskuje u drugi plan, dok se stvara privid diplomatske aktivnosti.

Orban, sa svoje strane, već duže vreme upozorava da evropski politički vrh ozbiljno razmatra scenario velikog vojnog sukoba sa Rusijom do 2030. godine. U tom kontekstu, on insistira da Mađarska mora učiniti sve što je u njenoj moći kako bi izbegla uvlačenje u takav rasplet.

Njegovi stavovi često nailaze na otpor i kritike iz Brisela, ali ih on ponavlja uporno, naglašavajući da se ne bavi dnevnom politikom, već dugoročnim posledicama odluka koje se danas donose iza zatvorenih vrata.

Sve ove poruke, izrečene na različitim mestima i u različitim tonovima, uklapaju se u širu sliku Evrope koja pokušava da balansira između političkih odluka, vojnih obaveza i rastućih unutrašnjih strahova. Dok se dokumenti potpisuju i izjave nižu, prostor za manevar deluje sve uži.

Ostaje otvoreno pitanje da li će se ova dinamika zadržati na nivou reči i papira, ili će, kako pojedini upozoravaju, vrlo brzo dobiti opipljiv oblik koji bi mogao da promeni život na kontinentu više nego što se danas javno priznaje.