Nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio da je od ruskog predsednika Vladimira Putina dobio saglasnost za sedmodnevnu obustavu napada na Kijev i druge ukrajinske gradove, iz Moskve su ubrzo stigle drugačije, znatno suženije poruke.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je Rusija dobila zahtev isključivo da se privremeno uzdrži od napada na Kijev, i to samo do nedelje, 1. februara. Prema njegovim rečima, taj zahtev je upućen kako bi se, kako je naveo, „stvorili povoljniji uslovi za pregovore“. Takva izjava u suprotnosti je sa tumačenjem američkog predsednika, koji je govorio o znatno širem dogovoru.

Različite interpretacije dodatno su produbile nejasnoće oko stvarnog trajanja i obima navodnog dogovora. Peskov je naglasio da je Tramp zamolio Putina da se do 1. februara uzdrži od napada samo na Kijev, dok je Tramp tokom sednice vlade izneo drugačiju verziju.

„Lično sam zamolio predsednika Putina da nedelju dana ne puca na Kijev, kao ni na druge gradove i naselja. I on je na to pristao. Moram reći, bilo je to vrlo lepo“, izjavio je Tramp, dodajući da se Ukrajina trenutno suočava sa ekstremno niskim temperaturama.

Zelenski: Nije sporazum, već prilika

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je novinarima da nije bilo direktnog dijaloga niti formalnog sporazuma sa Rusijom o prekidu vatre, uključujući i energetski sektor. On je naveo da je inicijativa potekla od američkog predsednika i da je reč o „prilici, a ne sporazumu“.

„Ako je Rusija primila signal američke strane na isti način kao i mi, tada ćemo videti određene rezultate i moći ćemo da ih procenimo. Tu nema nikakvih tajni“, rekao je Zelenski.

Dodao je da Ukrajina neće napadati ruski energetski sektor ukoliko Rusija uzvrati istom merom.

„U svakom slučaju, želimo kraj rata i spremni smo na deeskalaciju. Ako Rusija ne bude napadala, ni mi nećemo preduzimati odgovarajuće korake“, poručio je Zelenski.

Ukrajinski predsednik zahvalio je Trampu, ocenjujući njegove izjave kao „važnu poruku“ o mogućnosti obezbeđivanja bezbednosti za Kijev i druge gradove tokom izuzetno hladne zime.

Potvrdio je i da su ukrajinski i američki timovi o ovoj temi razgovarali tokom nedavnih trilateralnih kontakata sa Rusijom u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

„Snabdevanje električnom energijom je osnova života. Cenimo napore naših partnera da nam pomognu u zaštiti života ljudi“, rekao je Zelenski.

Napadi se nastavljaju širom zemlje

Uprkos razgovorima o mogućem primirju, ruski napadi nisu prestali. Tokom prve noći nakon Trampove izjave, Rusija je lansirala 111 bespilotnih letelica različitih tipova, kao i jednu balističku raketu. Iako nije bilo izveštaja o pogođenoj energetskoj infrastrukturi, lokalne vlasti su saopštile da je tokom tog dana u vazdušnim napadima širom Ukrajine poginulo šest civila, dok je 20 osoba povređeno.

U noći 27. januara Rusija je izvela masovan napad na energetsku infrastrukturu i stambene objekte u Odesi, kada su stradale najmanje tri osobe, dok je više desetina ljudi povređeno.

Zelenski je izjavio da Rusija menja taktiku i sve češće gađa logističke ciljeve, ali i da se istovremeno nastavljaju napadi dronovima na civilna stambena područja. Kao primer naveo je balistički udar u Harkovskoj oblasti, koji je oštetio skladišta civilnog proizvodnog pogona, kao i napad dronom na stambenu zgradu u Zaporožju, gde je najmanje jedna osoba povređena.

Usred temperatura ispod nule i, kako navode ukrajinske vlasti, najhladnije zime od početka invazije, gradovi širom Ukrajine, uključujući Kijev, suočavaju se sa ozbiljnim problemima u obnovi snabdevanja strujom, grejanjem i vodom.

Poslednji veliki napad na prestonicu zabeležen je u noći 24. januara, kada je čak 80 odsto Kijeva ostalo bez električne energije.

Od prvog masovnog udara na infrastrukturu 9. januara, više od 6.000 stambenih zgrada ostalo je bez grejanja.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko saopštio je da su ekipe do 30. januara uspele da poprave veliki deo štete, ali je naglasio da je situacija i dalje izuzetno teška.