Suočena sa činjenicom da se ne može u potpunosti osloniti na bezbednosne garancije svojih zapadnih saveznika, Ukrajina je odlučila da krene putem koji joj je još prošle godine sugerisala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen – da se pretvori u „čelično bodljikavo prase“, državu koja bi bila neprivlačna i „nesvarljiva“ za sadašnje i buduće agresore.

U praksi, to znači izgradnju stalne, masivne vojske, ogromna ulaganja u dronove, raketne sisteme i savremene tehnologije, kao i razvoj domaće proizvodnje oružja. Međutim, ključno pitanje ostaje bez odgovora: kako i sa kojim sredstvima bi Ukrajina takav plan mogla da sprovede.

Preispitivanje bezbednosnih garancija

Ukrajinski politički i vojni vrh sve otvorenije priznaje da je dosadašnji model oslanjanja na zapadne saveznike doveden u pitanje.

- Ukrajina je prošla kroz fundamentalno preispitivanje toga šta zapravo znače bezbednosne garancije i na čemu one treba da se zasnivaju - izjavila je za Politiko Aljona Getmančuk.

Prema njenim rečima, ranije se polazilo od pretpostavke da će ključnu zaštitu obezbediti partneri, dok danas u Kijevu sve više preovlađuje stav da srž svake bezbednosne garancije mora biti sopstvena vojska i domaća odbrambena industrija.

Ambiciozan spisak, bez realne osnove

Da bi takav koncept zaživeo, Ukrajina bi morala da izgradi održiv odbrambeni sektor, reformiše sistem javnih nabavki, unapredi regrutovanje, dodatno razvije tehnologije dronova, proizvede rakete dugog dometa, modernizuje tenkovske i artiljerijske jedinice i opremi avijaciju. Sve to zahtevalo bi desetine milijardi dolara godišnje.

Ključni element te strategije je velika vojska. Tokom ranijih pregovora, Kijev je insistirao na zadržavanju oružanih snaga od oko 800.000 vojnika. Međutim, realnost na terenu taj cilj čini gotovo neostvarivim.

Prema zvaničnim podacima, oko dva miliona Ukrajinaca nalazi se u bekstvu kako bi izbegli mobilizaciju, dok je približno 200.000 vojnika dezertiralo. U takvim okolnostima, ideja o velikoj, stabilnoj i dobro plaćenoj mirnodopskoj vojsci deluje više kao politička želja nego kao ostvariv plan.

Rat dronova i zastarela struktura

Rat u Ukrajini se u velikoj meri pretvorio u rat bespilotnih letelica. Ukrajina je uspela da razvije čitav ekosistem dronova, raketa, sistema elektronskog ratovanja i presretača, tvrde zvaničnici Ministarstva odbrane.

- Izgradili smo tržište dronova i bespilotne flote, ali je nemoguće voditi rat novim tehnologijama ako se oslanjate na staru organizacionu strukturu - poručio je Taras Čmut, vojni analitičar. On naglašava da je neophodna dubinska reforma obuke, komandovanja i kadrovske politike, ali ne precizira kako bi Kijev to mogao da sprovede u uslovima stalnog rata i nedostatka resursa.

Glavni problem: novac koji ne postoji

Razvoj moćne odbrambene industrije zahteva stabilne javne finansije, dugoročna ulaganja i predvidivu ekonomiju – a upravo to Ukrajina nema. Privreda je iscrpljena ratom, budžet zavisi od spoljne pomoći, a sopstveni kapaciteti nisu dovoljni da iznesu ambiciozne planove o „čeličnoj“ državi.

Zbog toga se, uprkos novoj retorici, ukrajinski plan B u suštini svodi na isto što i plan A – nastavak traženja finansijske pomoći od Zapada.

Neizvesnost sa Zapada


Problem za Kijev je što ključni bezbednosni i finansijski oslonac više ne pokazuje spremnost da bezuslovno podržava Ukrajinu. Sjedinjene Američke Države, sa Donaldom Trampom na čelu, jasno poručuju da nisu voljne da neograničeno finansiraju rat, niti da zbog Ukrajine ulaze u direktan sukob sa Rusijom.

U takvim okolnostima, strategija „čeličnog bodljikavog prasca“ ostaje ambiciozna, ali bez čvrstog uporišta u realnosti – kao plan koji zahteva ogromna sredstva, široku podršku saveznika i stabilnu državu, a oslanja se na resurse kojih Ukrajina trenutno nema.