Ukrajinski istoričar i politikolog Konstantin Bondarenko izneo je dva moguća scenarija završetka sukoba u Ukrajini, naglašavajući da je jedan malo verovatan, dok je drugi, kako kaže, daleko opasniji. Prema njegovim rečima, ukoliko Rusija odluči da odustane od dogovora i promeni pristup, mogla bi da upotrebi znatno veći deo svog vojnog potencijala.

Bondarenko, koji je autor knjige „Džoker“ o Volodimiru Zelenskom i koji se nalazi pod ličnim sankcijama ukrajinskog predsednika, trenutno živi u Beču. Često gostuje na ukrajinskim i evropskim opozicionim kanalima, gde njegove stavove prati veliki broj gledalaca. Njegova izlaganja, kako se navodi, doživljavaju se kao racionalna i podstiču očekivanja da bi u Ukrajini jednog dana moglo doći do stabilizacije i normalizacije života.

U jednom od svojih nedavnih obraćanja, odgovarajući na pitanje o razlozima navodnog političkog poraza Viktora Orbana, Bondarenko je istakao da preterano samopouzdanje može biti pogrešno. Naveo je da je Orban, kao i nekada Viktor Janukovič, bio uveren u svoju političku stabilnost, ali da se pokazalo da to nije dovoljno.

Ipak, centralno pitanje koje je pokrenulo razgovor bilo je kako bi mogao da izgleda kraj sukoba u Ukrajini.

Bondarenko je naveo da, ukoliko se nastave trenutni trendovi – gde Ukrajina nema značajnu prednost na frontu, trpi gubitke i nema kapacitet da povrati teritorije – opcije postaju veoma ograničene.

Prema njegovim rečima, jedan scenario podrazumeva prihvatanje uslova koji su razmatrani u okviru pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije u Ankoridžu, iako Ukrajina nije direktno učestvovala u tim razgovorima. U tom slučaju, Kijev bi pristao na povlačenje snaga iz Donbasa, što bi u suštini predstavljalo kapitulaciju, ali u „blažem“ obliku.

Druga opcija, kako navodi, podrazumeva mogućnost da Rusija u narednom periodu odbaci takve dogovore i pokrene znatno intenzivniju vojnu operaciju, koristeći tehnologije i kapacitete koji do sada nisu bili u potpunosti angažovani. U tom slučaju, moglo bi doći do masovnih udara jačih nego do sada.

Prema toj proceni, tada bi ruska strana mogla da postavi znatno šire teritorijalne zahteve, uključujući ne samo delove Donjecke i Zaporoške oblasti, već i Harkov, Sumi, Dnjepar, Herson, Nikolajev i Odesu, čime bi Ukrajina izgubila pristup Crnom moru.

Bondarenko naglašava da ne može sa sigurnošću tvrditi da li bi takav scenario bio ostvariv, ali ukazuje da bi u tom slučaju uslovi za prekid sukoba bili znatno stroži nego danas.

On zaključuje da se situacija svodi na izbor između „manje“ i „veće“ kapitulacije, ističući da drugih realnih opcija, prema njegovom mišljenju, nema.

Dodaje da se ukrajinsko rukovodstvo trenutno oslanja na očekivanje nepredvidivih događaja, poput političkih promena u Rusiji ili drugih destabilizujućih faktora.

Kao jedinu prednost Ukrajine na terenu navodi upotrebu dronova, iako ističe da oni nisu u potpunosti domaće proizvodnje, već potiču iz spoljne pomoći. Prema njegovim rečima, ti sistemi su trenutno efikasniji od ruskih.

Međutim, u drugim segmentima, tvrdi da Ukrajina zaostaje u tehnološkom smislu u odnosu na Rusiju. Takođe podseća da Rusija raspolaže nuklearnim arsenalom, sa velikim brojem bojevih glava, što dodatno komplikuje ukupnu bezbednosnu sliku.