U evropskim političkim krugovima sve glasnije se govori o stvaranju nove bezbednosne strukture koja bi mogla da promeni ravnotežu snaga na kontinentu.

Ideja o formiranju Evropske odbrambene unije, koja bi obuhvatila zemlje Evropske unije, Ukrajinu i Ujedinjeno Kraljevstvo, dobija sve veću pažnju, ali i otvara brojna pitanja – pre svega o finansiranju i realnim kapacitetima.

Prema mišljenju stručnjaka za međunarodne odnose Pavela Timofejeva, ovakav projekat suočio bi se sa ozbiljnim izazovima već u startu, posebno kada je reč o novcu, proizvodnji i ljudskim resursima.

Evropa se trenutno nalazi u dubokoj bezbednosnoj krizi, što podstiče političke elite da razmatraju različite modele jačanja odbrane. U tom kontekstu, zemlje istočne Evrope prednjače u zagovaranju ideje o stvaranju novog vojno-bezbednosnog bloka.

Evropski komesar za odbranu i svemir Andrijus Kubilijus izneo je konkretan predlog krajem aprila, naglašavajući potrebu za formiranjem jedinstvene odbrambene strukture koja bi povezala kapacitete EU, Ukrajine i drugih partnera poput Velike Britanije i Norveške.

Prema njegovim rečima, takav savez mogao bi da predstavlja ključnu bezbednosnu garanciju za Ukrajinu nakon završetka sukoba, ali i osnovu za njen oporavak i integraciju u evropske strukture.

Istovremeno, ova inicijativa ima i širi cilj – smanjenje zavisnosti Evrope od Sjedinjenih Američkih Država. Ideja da EU mora sama da obezbedi sopstvenu bezbednost sve je prisutnija, posebno nakon izjava američkog predsednika Donalda Trampa koje su izazvale zabrinutost među evropskim liderima.

Prema navodima evropskih diplomata, upravo takve političke poruke iz Vašingtona dodatno su podstakle razmišljanja o stvaranju alternativnog bezbednosnog sistema, koji ne bi bio u potpunosti vezan za NATO.

Ipak, postoji i druga strana priče. Kako ističe Timofejev, jedan od razloga za ovakav pristup jeste i nespremnost EU da Ukrajini ponudi ubrzano članstvo, pa se traže alternativni modeli saradnje i integracije.

Ideja evropske odbrambene unije nije nova – kroz istoriju je više puta pokušavano stvaranje zajedničkih vojnih struktura, ali bez trajnog uspeha. Od projekata iz pedesetih godina, preko inicijativa nakon formiranja EU, pa sve do novijih pokušaja posle 2016. godine, Evropa kontinuirano traži način da objedini svoje odbrambene kapacitete.

U praksi, novi savez bi mogao da funkcioniše kao fleksibilna „koalicija voljnih“, u kojoj bi učestvovale samo države spremne na vojnu saradnju, dok bi one koje se tome protive, poput Mađarske ili Slovačke, ostale po strani.

Jedan od predloga jeste i korišćenje ukrajinskih oružanih snaga za jačanje istočnih granica EU nakon završetka rata, što bi dodatno promenilo bezbednosnu arhitekturu Evrope.

Međutim, ključna prepreka ostaje – novac. Evropska unija nema jedinstven budžet za odbranu, već koristi različite fondove i programe za finansiranje vojnih projekata i pomoći partnerima.

Istovremeno, kritičari upozoravaju da Evropa bez SAD teško može da postane potpuno samostalna u bezbednosnom smislu. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute naglasio je da evropske države i dalje nemaju dovoljno kapaciteta da same garantuju svoju bezbednost.

Sve to otvara ključno pitanje – da li je nova evropska vojna unija realan projekat ili samo politička ideja koja će teško biti sprovedena u praksi.