Nemačka planira da Ukrajini ustupi gasnu elektranu u Lubminu, ali uz jedan ključni uslov – Kijev će morati sam da organizuje demontažu, transport i ponovno uključivanje postrojenja u svoj energetski sistem. Ovaj potez izazvao je brojne reakcije, jer se postavlja pitanje koliko je ovakav „poklon“ zaista koristan u praksi.

Prema pisanju nemačkog lista Welt, reč je o elektrani snage oko 84 megavata, koja se nalazi kod Grajfsvalda i koja je ranije bila deo infrastrukture gasovoda Severni tok 1. Postrojenje je služilo za podršku prijemu ruskog gasa, ali je nakon prekida isporuka izgubilo svoju funkciju.

Poklon koji Ukrajina mora sama da odnese

Kako navodi Welt, elektrana će biti predata ukrajinskom energetskom operateru kao vid pomoći, ali bez pokrivanja troškova preseljenja. To znači da će Ukrajina morati da snosi celokupnu logistiku – od rastavljanja sistema, preko transporta, pa sve do njegove ponovne instalacije.

Kompanija Sefe (Securing Energy for Europe), koja upravlja ovim postrojenjem i koja je nekada bila deo Gasproma u Nemačkoj, procenila je da je ovaj potez ekonomičniji nego potpuno uklanjanje ili odlaganje elektrane. Prema njihovim navodima, predaja Ukrajini ne donosi dodatni finansijski gubitak, a istovremeno može imati potencijalnu korist za Kijev.

Međutim, ključni problem ostaje – bez logističke podrške, čitav projekat zavisi od kapaciteta Ukrajine da sama sprovede složen proces premeštanja.

Od Severnog toka do ratne infrastrukture

Elektrana u Lubminu bila je deo sistema koji je godinama omogućavao dotok ruskog gasa u Nemačku preko Baltičkog mora. Nakon početka rata u Ukrajini i prekida energetskih veza sa Moskvom, Berlin je nacionalizovao kompaniju koja je upravljala tim resursima, kako bi osigurao kontrolu nad sopstvenim energetskim sektorom.

Rad postrojenja obustavljen je 2023. godine, kada je dotok gasa preko Severnog toka prestao, a za elektranu nije pronađen kupac. U tom kontekstu, ideja o njenom ustupanju Ukrajini pojavila se kao alternativno rešenje.

Za Kijev, koji se suočava sa stalnim napadima na energetsku infrastrukturu, ovakvo postrojenje moglo bi biti korisno – ali samo ako se uspešno prebaci i integriše u mrežu.

Šta to znači

Ovaj potez pokazuje složenost savremene energetske politike u Evropi. Iako se formalno radi o pomoći, stvarni efekat zavisiće od toga da li Ukrajina ima resurse i vreme da realizuje ovaj zahtevan projekat.

U praksi, ovo je primer kako političke odluke često dolaze uz operativne izazove. U narednim mesecima biće jasno da li će ovaj potez zaista pomoći stabilizaciji ukrajinskog energetskog sistema ili će ostati simbolična gesta sa ograničenim efektom.