Kijevska oblast priprema se za kružnu odbranu, a plan ne obuhvata samo izgradnju fortifikacija, već i mobilizaciju lokalnih zajednica, teritorijalnu odbranu i zaštitu ključne infrastrukture, izjavio je šef vojne administracije Aleksej Dančin.

Prema njegovim rečima, posebna pažnja posvećena je severnom pravcu, odnosno prostoru prema granici sa Belorusijom, koji je za Kijev i dalje jedan od najosetljivijih bezbednosnih pravaca i gde je razdaljina od granice do ukrajinske prestonice manja od 100 km.

Ovakva priprema pokazuje da ukrajinske vlasti više ne gledaju na odbranu Kijevske oblasti samo kroz klasične linije rovova i prepreka. U plan ulaze opštine, lokalne službe, jedinice teritorijalne odbrane, punktovi za zaštitu energetskih objekata, mostova, saobraćajnih čvorova i drugih tačaka bez kojih bi prestonica teško funkcionisala u slučaju novog velikog napada.

Šta znači kružna odbrana Kijevske oblasti

Kružna odbrana je taktički model u kojem se snage ne raspoređuju samo prema jednom pravcu napada, već po čitavom obodu zone koja se brani. Ideja je da grad, oblast ili važno uporište mogu da odgovore na udare sa više strana istovremeno.

U takvom rasporedu položaji se grade kao zatvoren prsten. Vatrene tačke raspoređuju se tako da pokrivaju različite pravce, dok se rezerve drže u unutrašnjosti, bliže centru odbrane. Njihov zadatak je da se brzo prebace tamo gde protivnik pokuša proboj.

Za Kijevsku oblast to znači pripremu scenarija u kojem bi napad mogao da dođe ne samo frontalno, već i kroz pokušaj obuhvata, diverzija ili prodora prema ključnim objektima. Zato se, prema Dančinovim rečima, ne radi samo o betonu, rovovima i protivtenkovskim preprekama, već o čitavom sistemu odbrane.

Mostovi, termoelektrane i štabovi kao ključne tačke

U slučaju dubokog prodora ili pokušaja opkoljavanja grada sa više strana, kružna odbrana treba da spreči brzo zauzimanje najvažnijih objekata. To se pre svega odnosi na mostove, termoelektrane, komandna mesta, logističke čvorove i pravce kojima se snabdevaju jedinice na terenu.

Ako bi protivnik uspeo da preseče takve tačke, Kijev i šira oblast mogli bi da se nađu pod znatno većim pritiskom. Upravo zbog toga se odbrana ne gradi samo oko jedne linije, već kao mreža položaja koja treba da izdrži napad iz više pravaca.

Dančinova izjava dolazi u trenutku kada se Kijev suočava sa sve jačim ruskim raketnim i dronskim udarima, dok se istovremeno ponovo otvara pitanje bezbednosti severnog pravca. Granica sa Belorusijom ostaje posebno važna jer je upravo iz tog pravca na početku rata krenuo jedan od najopasnijih pritisaka na ukrajinsku prestonicu.

Zbog toga pripreme za kružnu odbranu imaju i vojni i psihološki značaj. One šalju poruku da Kijevska oblast ne želi da dočeka moguću eskalaciju nespremna, već da unapred pravi sistem u kojem svaka opština, svaka jedinica i svaki važan objekat imaju svoje mesto u odbrani.