Moskva pokreće udar kakav svet još nije video! Sledi totalno uništenje Kijeva: Spremite se za pakao!

UŽIVO

EU: Ne odlučuje Rusija ko će nas predstavljati u mogućim pregovorima

Rusija neće da bira ko će da predstavlja Evropu u eventualnim pregovorima sa Moskvom o Ukrajini, poručili su ministri spoljnih poslova Evropske unije nakon neformalnog sastanka u Limasolu na Kipru.

Obraćajući se novinarima nakon samita na kojem su jedna od tema bili mogući razgovori sa Rusijom, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas rekla je da su se ministri saglasili da Rusija i dalje ne pokazuje iskreno interesovanje za mir.

Ponovo je odbacila predlog koji je ranije izneo ruski predsednik Vladimir Putin da predstavnik EU u pregovorima bude bivši nemački kancelar Gerhard Šreder.

"Smatram da je to zamka u koju Rusija želi da uđemo, da raspravljamo o tome ko će razgovarati sa njima, dok određuju ko jeste, a ko nije prihvatljiv. Ne treba da upadnemo u tu zamku. Pregovori su uvek timski posao", rekla je Kalas.

Iako postoje brojne spekulacije, pojedini ministri ocenili su da je prerano razgovarati o tome ko bi mogao da predstavlja Evropu u eventualnim budućim pregovorima.

"Ovo nije trenutak kada razgovaramo o tome ko će da vodi pregovore", rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris novinarima na Kipru.

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani rekao je je da će Evropa odlučiti o imenu pregovarača, a ne Putin. 

Pojedini ministri nagovestili su spremnost da Evropa u budućnosti imenuje posebnog izaslanika.

"Uverena sam da zajedno možemo da se dogovorimo ne samo o mandatu, već možda i o ljudima koji bi mogli da preuzmu tu ulogu", rekla je finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen. 

Šojgu: Ruski napad na Kijev mogao bi da se dogodi u svakom trenutku

Napad na Kijev, na koji je Rusija upozorila, mogao bi da se dogodi u svakom trenutku, rekao je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu.

Naglasio je da Rusija ima sve što joj je potrebno za takav napad.

Odgovarajući na pitanje da li bi odbijanje evropskih ambasadora da napuste Kijev moglo uticati na odlučnost ruskog plana, rekao je da je Moskva upozorila koliko snažan može da bude takav napad i da je to i pokazala.

"Ovo se može dogoditi u svakom trenutku. Kada odlučimo da odgovor mora biti silom o kojoj smo više puta govorili, odgovorićemo na teroristički akt koji je odneo živote naših mladih ljudi", naveo je Šojgu. 

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u ponedeljak da će pokrenuti sistematske napade "na objekte ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa, centre za donošenje odluka u Kijevu i komandna mesta", nakon napada ukrajinske vojske na univerzitetski objekat i studentski dom Luganskog pedagoškog univerziteta u mestu Starobeljsko u kojem je ubijeno više od 20 i ranjeno više od 40 ljudi.

Pozvalo je i strane državljane, uključujući osoblje diplomatskih misija, da što pre napuste Kijev i upozorilo stanovnike grada da se drže podalje od vojne i administrativne infrastrukture.

Ukrajinske snage pogodile bazu ruske brigade u Donjeckoj oblasti

Snage bespilotnih sistema Oružanih snaga Ukrajine pogodile su punkt raspoređivanja motorizovane brigade ruske vojske na teritoriji Donjecke oblasti, saopštila je ukrajinska vojska.

U saopštenju objavljenom na Fejsbuku navodi se da je napad izveden u naselju Bezimeno, koje je pod ruskom kontrolom od 2014. godine, a objavljen je i snimak borbenog dejstva, preneo je Ukrinform.

Ukrajinska vojska tvrdi da je ruska strana navodno namerno organizovala bazu na teritoriji bivšeg dečjeg kampa na obali Azovskog mora, koristeći civilnu infrastrukturu za prikrivanje vojnog objekta.

Ocenjuje, takođe, da sistematski napadi na baze, komandne punktove i mesta koncentracije ruskih snaga slabe njihove sposobnosti za planiranje i izvođenje ofanzivnih operacija.

Zelenski: Diplomatija ne može da zaustavi Rusiju

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio da zasad diplomatija ne može da zaustavi Rusiju, ali da Ukrajina to radi raketama dugog dometa.

Zelenski je, takođe, potvrdioda je poslao pismo američkom predsedniku Donaldu Trampu Kongresu SAD u kojem je tražio pomoć u vezi sa protivvazdušnom odbranom.

"Molimo naše američke partnere da nam pomognu u raspodeli većeg broja antibalističkih raketa ili da daju Ukrajini licence kako bi mogla sama da poveća ovu sposobnost", rekao je Zelenski.

Dodao je i da je zbog rata u Iranu isporuka raketa "patriote postala komplikovanija, kao i da Evropa mora da ima na ovom kontinentu sve kapacitete neophodne za zaštitu".

Kaja Kalas: Evropa ne može da bude neutralni posrednik u pregovorima

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da  Evropa nikada ne može biti neutralni posrednik u rusko-ukrajinskim pregovorima, jer je na strani Ukrajine.

Prema njenim rečima, veoma je važno da se Ukrajina i Rusija podstiču da razgovaraju jedna sa drugom.

Dodala je da je bezuslovni prekid vatre preduslov za bilo kakvu vrstu mirovnih pregovora, ističući da se dinamika rata menja u korist Ukrajine.

"Rusija je u zaostatku, vojno, ekonomski, ali i diplomatski. Poslednji napadi na Kijev, pokazali su da Rusija i dalje ne pokazuje istinski interes za mir", navela je Kalasova.

Najmanje 2 civila poginula u ruskom napadu na Sumsku oblast na severoistoku Ukrajine

Najmanje dva civila poginula su danas u ruskom napadu dronovima na Sumsku oblast na severoistoku Ukrajine, saopštilo je Sumsko regionalno tužilaštvo.

U saopštenju se navodi da su muškarac i žena poginuli u napadu ruskog drona u Ohtirskom okrugu Sumske oblasti, preneo je Ukrinform. Ruske trupe su u sredu izvršile više od 60 napada na 25 naselja u Sumskoj oblasti.

Ukrajina ratifikovala zajam EU za povećanje izdataka za odbranu

Ukrajinski parlament ratifikovao je danas sporazum o zajmu EU u iznosu od 90 milijardi evra radi povećanja izdataka za odbranu. Parlament je ratifikovao sporazum o zajmu sa EU sa 298 glasova, znatno više od 226 glasova potrebnih za većinu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da će ta sredstva EU ojačati otpornost Ukrajine u ratu sa Rusijom, preneo je Rojters. "Jedinstvo u Ukrajini je ono što uvek funkcioniše za Ukrajinu", naveo je Zelenski.

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen rekla je da je glasanje otvorilo put za prve isplate Ukrajini u junu.

Ukrajinska vlada očekuje da će sledećeg meseca dobiti 3,2 milijarde evra i ukupno 45 milijardi evra ove godine.

Preostalih 45 milijardi evra biće zadržano za 2027. godinu. EU je prošlog meseca dala konačno odobrenje za zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu, nakon što je Mađarska povukla veto, okončavajući višemesečna kašnjenja i ublažavajući pritiske na ukrajinski državni budžet.

Zelenski stigao u Švedsku

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je stigao u Švedsku, a ključne teme posete biće veliki odbrambeni paket za Ukrajinu i odluke u vezi sa lovačkim avionima Gripen, objavio je ukrajinski lider na Fejsbuku.

"Danas sam u Švedskoj u radnoj poseti. Pripremamo veliki odbrambeni paket za Ukrajinu i snažan korak u vezi sa lovačkim avionima Gripen, što će definitivno učiniti našu borbenu avijaciju efikasnijom. Danas su zakazani sastanci sa premijerom Ulfom Kristersonom, a u formatu delegacije biće prisutni i predstavnici švedske odbrambene industrije", rekao je Zelenski.

Ušakov: Čekamo korake ukrajinske strane

Rusija čeka korake ukrajinske strane u vezi sa pregovorima, prema rečima pomoćnika ruskog predsednika Vladimira Putina, Jurija Ušakova.

"Ukrajinci znaju šta treba učiniti da bi pregovori uspeli. Za sada se to ne radi", rekao je Ušakov.

Lavrov: "Neću da raspravljam – to je idiotski"

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je danas da smatra da su zahtevi Evropske unije da se ograniči brojnost ruskih oružanih snaga kako bi se pristupilo pregovorima "idiotski".

"Ne raspravljam o idiotskim izjavama", rekao je Lavrov novinaru lista Izvestija, komentarišući izjave šefice evropske diplomatije Kaje Kalas o ograničavanju ruskih oružanih snaga kao uslova za početak pregovora sa Briselom o Ukrajini.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je danas, uoči neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova na Kipru, da "postoje stvari koje odražavaju ustupke tražene od Ukrajine u vezi sa vojnim ograničenjem i da bi to trebalo da se odrazi i na Rusiju ako je u sporazumu".

"Postoje i pitanja koja su od šireg značaja. Ako razmislite o ruskim trupama u zemljama poput Gruzije, Moldavije, to je takođe u evropskom bezbednosnom interesu da te trupe nisu tamo i da se ne mešaju u izbore u različitim zemljama", rekla je Kalas.

"NATO se sprema za direktan sukob velikih razmera"

Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin izjavio je danas da se NATO sprema za oružani sukob velikih razmera na istoku, kao i da Velika Britanija, "zli i cinični genije Evrope", podstiče svoje evropske partnere na sukob sa Rusijom.

Nariškin je, na Prvom međunarodnom forumu za bezbednost koji se održava pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti Rusije rekao da se "NATO de fakto sprema za oružani sukob velikih razmera na istoku", prenosi RIA Novosti.

On je kazao da se evropski vladini zvaničnici teše mišlju da će moći da nadoknade svoje gubitke daljim pljačkanjem Rusije.

"Evropski moćnici se zavaravaju misleći da mogu i više nego da nadoknade svoje gubitke daljim pljačkanjem naše zemlje. Ovo vidim kao tipičan primer kolonijalnog mentaliteta i arogancije kojeg se degenerišuća evropska elita ne može da otrese", rekao je Nariškin.

Dodao je da evropske elite imaju koristi od produžavanja ukrajinskog sukoba koliko god je to moguće, i da torpeduju svaki pokušaj mirnog rešenja.

"Iz perspektive evropskih elita, u njihovom je interesu da produže ukrajinski sukob koliko god je to moguće, ludo sanjajući o strateškom iscrpljivanju Rusije i njenom konačnom porazu. Na osnovu toga, Evropljani pokušavaju da torpeduju svaki pokušaj Rusije da mirno reši sukob", istakao je Nariškin.

Prema njegovim rečima, oružje sa ukrajinskog ratišta "slobodno cirkuliše širom Evrope" i dospeva u ruke "međunarodnih terorističkih grupa".

Nariškin je kazao da Evropska unija oprašta Kijevu sve, uključujući terorizam, korupciju, uzurpaciju vlasti, nasilje nad civilima i ratne zločine.

"Brisel i nacionalne prestonice su odlučile da zažmure na sva zverstva koja je počinila kijevska hunta... Kijevu je oprošteno sve, terorizam, korupcija, uzurpacija vlasti, nasilje nad civilima i ratni zločini", rekao je Nariškin.

On je naveo da Velika Britanija, "zli i cinični genije Evrope", podstiče svoje evropske partnere na sukob sa Rusijom.

"Posebno je neophodno pomenuti izuzetno destruktivnu ulogu koju je odigrala Velika Britanija, taj zli, cinični genije Evrope. Kao i uoči oba svetska rata, London bukvalno podstiče svoje kontinentalne saveznike na direktan sukob sa Rusijom", rekao je Nariškin.

Napadnuta ruska rafinerija Tuapse

Ukrajinske odbrambene snage su napale rafineriju nafte Tuapse u Krasnodarskom kraju Rusije u noći između 26. i 27. maja. Generalštab Ukrajine takođe izveštava o nizu daljih napada na ruske objekte.

Generalštab izveštava da su zabeleženi požar i dim u prostorijama rafinerije nafte Tuapse.

Prikupljaju se informacije o obimu štete.

500.000 mrtvih Rusa

Direktorka britanske obaveštajne agencije GCHQ, En Kist-Batler, izjavila je da je od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine poginulo skoro 500.000 ruskih vojnika.

Kist-Batler je iznela informacije u svom prvom javnom govoru, u kojem je govorila o pretnjama sa kojima se suočava Velika Britanija. Upozorila je da se zemlja nalazi u ključnom trenutku i optužila Rusiju da stalno cilja kritičnu infrastrukturu, demokratske procese, lance snabdevanja i javno poverenje.

Oglasio se Šojgu – ovo je glavna prepreka miru

Rusko-američka mirovna inicijativa za Ukrajinu "zastaje" pre svega zbog potpunog nedostatka političke volje kijevskog režima za mir i njegove stalne želje za eskalacijom, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu.

"Rusko-američka mirovna inicijativa, nažalost, zastaje. Glavna prepreka njenoj implementaciji ostaje potpuni nedostatak političke volje kijevskog režima za mir i njegova stalna želja za eskalacijom", rekao je Šojgu na neformalnom sastanku sekretara Saveta bezbednosti ZND u okviru Prvog međunarodnog bezbednosnog foruma, preosi agencija TASS. 

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je u sredu da se događaji dinamično odvijaju.

"Videćemo šta će biti sa tom pauzom do koje je došlo u okviru pregovora sa Ukrajinom. Videćemo kada će se ta pauza završiti i kako će se nastaviti pregovori", rekao je Peskov.

Rusi ispalili Kindžale

Ruske snage su napale Ukrajinu balističkom raketom Kindžal ispaljenom iz vazduha i 147 dronova različitih tipova u noći između 27. i 28. maja. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je 138 dronova, iako su napadi rakete i devet bespilotnih letelica zabeleženi na sedam lokacija, saopštilo je Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo.

Raketa Kindžal je lansirana iz Lipecke oblasti Rusije. Pored toga, ruske snage su rasporedile 147 sistema za lansiranje "Šahed" (neki od njih na mlazni pogon), "Gerbera" i "Italmas", kao i dronove drugih tipova. Lansirani su iz ruskih gradova Brjansk, Kursk, Orel, Milerovo i Primorsko-Ahtarsk, kao i iz Gvardijskog i Čauda na okupiranom Krimu.

Švedska daje Jas 39 Gripen Ukrajini

Švedska se sprema da donira i proda Ukrajini borbene avione Jas 39 Gripen različitih modifikacija, prenele su švedske dnevne novine Aftonbladet.

Očekuje se da će švedski premijer Ulf Kristerson 28. maja objaviti predaju borbenih aviona Jas 39 Gripen C/D. U međuvremenu, očekuje se da će početi pregovori o prodaji Ukrajini modernijih aviona Jas 39 Gripen E, finansiranih iz kredita EU.

"Kristerson će posetiti vazduhoplovno krilo Upland u Upsali (28. maja). U okviru posete biće održana konferencija za novinare na kojoj će biti predstavljene vesti o međunarodnoj saradnji u oblasti vazduhoplovstva."

Teški gubici u Ukrajini

Sinoć i tokom proteklog dana, Zaporoška, Donjecka, Hersonska i Dnjepropetrovska oblast pretrpele su najteže gubitke, sa najmanje 6 poginulih i još 42 povređenih. U Zaporoškoj oblasti, broj povređenih nakon napada na stambene zone porastao je na 15, uključujući i jednu bebu, dok su oštećene stambene zgrade, više vozila i civilna infrastruktura.

U Dnjepropetrovskoj oblasti, skoro 20 napada dronovima, artiljerijom i avionskim bombama prouzrokovalo je štetu na stambenim, transportnim i energetskim objektima, dok je u Harkovskoj oblasti prijavljena šteta na elektroenergetskim mrežama, skladištima i privatnim kućama.

Novi presek ruskih gubitaka