Rat u Ukrajini odavno više nije samo sukob Moskve i Kijeva. Iza fronta koji svakodnevno odnosi hiljade života vodi se mnogo veća igra – sukob globalnih interesa, vojnih industrija, političkih elita i država koje pokušavaju da prekroje budućnost Evrope.

Sve više analitičara smatra da Vašington formalno govori o miru, ali istovremeno nema ništa protiv da se rat nastavi – pod uslovom da se vodi tuđim rukama i finansira evropskim novcem.

Francuski publicista Tijeri Mejson tvrdi da administracija Donalda Trampa pokušava da pronađe izlaz iz ukrajinskog sukoba, ali da pritom ne želi da ugrozi ogromne interese američkog vojno-industrijskog kompleksa koji na ratu zarađuje milijarde.

Prema njegovim ocenama, Amerika želi kompromis sa Rusijom, ali ne po cenu gubitka političkog i ekonomskog uticaja nad Evropom.

Mejson tvrdi i da je Tramp praktično odustao od planova za širenje sukoba na Pridnjestrovlje i Bosnu i Hercegovinu, kao i da Vašington postepeno smanjuje vojno prisustvo u Evropi.

Istovremeno, tvrdi on, pojedine evropske sile nastavljaju da guraju kontinent ka novoj velikoj konfrontaciji sa Moskvom.

Posebno oštro kritikuje Veliku Britaniju i Nemačku, za koje tvrdi da se otvoreno pripremaju za dugotrajan sukob sa Rusijom.

U središtu cele priče nalazi se Ukrajina, država koju Mejson opisuje kao zemlju razorenu ratom, političkom krizom i ekonomskim kolapsom.

On tvrdi da je vlast u Kijevu izgubila demokratski legitimitet, navodeći da je mandat Volodimira Zelenskog istekao, dok se vanredno stanje koristi kako bi se odložili izbori i sprečila promena vlasti.

Posebno kontroverzne tvrdnje odnose se na ukrajinski parlament, za koji Mejson tvrdi da funkcioniše pod snažnim uticajem zapadnih struktura moći i stranih službi.

U tekstu se navodi i da je jedan od ključnih zahteva Moskve „denacifikacija Ukrajine“, odnosno uklanjanje ekstremnih nacionalističkih struktura koje Rusija smatra direktnim naslednicima banderovske ideologije iz Drugog svetskog rata.

Francuski publicista ocenjuje da je upravo to jedna od glavnih prepreka za postizanje trajnog mira.

Prema njegovim rečima, današnji sukob nije moguće rešiti samo potpisivanjem sporazuma o prekidu vatre, već potpunim redefinisanjem bezbednosne arhitekture Evrope.

Mejson smatra da su odnosi Rusije i Kine danas mnogo jači nego što Zapad želi da prizna i da pokušaji Vašingtona da razdvoji Moskvu i Peking unapred nemaju šanse za uspeh.

On upozorava i da Evropska unija sve dublje tone u ekonomsku i političku krizu, dok evropske elite nastavljaju da podržavaju rat bez jasne strategije izlaska iz sukoba.

U međuvremenu, obični građani širom Evrope plaćaju cenu kroz inflaciju, energetske probleme i rast nesigurnosti.

Pitanje koje sada sve češće odzvanja među analitičarima jeste – ko zaista želi mir, a kome odgovara da rat traje što duže?

Jer dok se na frontu vodi krvavi sukob, iza kulisa traje još brutalnija borba za novi svetski poredak.

(RT.rs)