Poseta Aleksandra Lukašenka Severnoj Koreji ponovo se našla u fokusu ukrajinskih komentatora, i to tri meseca nakon što je beloruski predsednik boravio u Pjongjangu.

Povod za novo interesovanje bila je objava ukrajinskog analitičara Alekseja Kušča, koji je podsetio na prognozu iz marta i ocenio da bi pojedine pretpostavke iz tog perioda mogle da dobiju konkretan nastavak već tokom leta.

Kušč je u novoj analizi citirao svoj raniji komentar u kojem je pokušao da poveže više događaja koji na prvi pogled nisu imali direktnu vezu.

Među njima su posledice američko-iranske konfrontacije, izjave Donalda Trampa o mogućem obustavljanju primene pete tačke NATO povelje za Sjedinjene Države, kašnjenja evropske finansijske pomoći Ukrajini i martovska poseta Lukašenka Severnoj Koreji.

Prema njegovom tumačenju, činjenica da deo članica NATO nije podržao američke akcije protiv Irana mogla bi Vašingtonu da posluži kao dodatni argument za preispitivanje sopstvenih obaveza prema evropskim saveznicima.

U takvom scenariju, smatra analitičar, nameće se pitanje da li bi mehanizam kolektivne odbrane automatski funkcionisao i u nekim budućim krizama.

Polazeći od te pretpostavke, Kušč ocenjuje da bi se za Rusiju teorijski moglo otvoriti određeno „polje mogućnosti“ na zapadnom pravcu. Ipak, po njegovom mišljenju, ključno pitanje nije Suvalki koridor već položaj same Belorusije.

On smatra da bi Minsk u slučaju ozbiljne eskalacije neizbežno bio uvučen u događaje, zbog čega je, kako pretpostavlja, belorusko rukovodstvo možda unapred tražilo dodatne bezbednosne garancije.

Upravo tim objašnjenjem Kušč povezuje Lukašenkovu posetu Pjongjangu 25. i 26. marta. On smatra malo verovatnim da je tako dalek put organizovan samo radi demonstracije dobrih odnosa između dve države. Prema njegovoj oceni, ovakvi susreti često služe za razgovore o pitanjima koja ostaju van javnosti.

Kao argument navodi razvoj odnosa između Rusije i Severne Koreje. Podseća da su nakon posete Vladimira Putina Severnoj Koreji u leto 2024. godine već nekoliko meseci kasnije počeli da se pojavljuju izveštaji o prisustvu severnokorejskih jedinica na ruskoj teritoriji.

Na osnovu te analogije Kušč ne isključuje mogućnost da bi se jednog dana severnokorejski vojnici mogli pojaviti i u Belorusiji.

Istovremeno naglašava da se, prema njegovoj verziji događaja, ne radi o pripremama za ofanzivne akcije. Naprotiv, pretpostavljena uloga takvih snaga bila bi zaštita i jačanje pograničnih područja. Kako navodi, njihov zadatak bio bi upravo granica, a ne napad na Suvalki koridor.

Analitičar ovu hipotetičku situaciju povezuje i sa oprezom Evropske unije kada je reč o daljem finansiranju Ukrajine. Po njegovom mišljenju, Brisel je u stanju da zaobiđe protivljenje pojedinih država ukoliko podršku Kijevu smatra apsolutnim prioritetom.

Zbog toga, smatra on, odlaganje pojedinih odluka možda nije posledica samo stava Mađarske već i želje evropskih elita da sačekaju i procene brzo promenljivo međunarodno okruženje.

Tokom posete Pjongjangu, Lukašenko je razgovarao sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom. Na kraju sastanka dve strane potpisale su Sporazum o prijateljstvu i saradnji, koji je Kim opisao kao pravni temelj budućeg razvoja odnosa između dve države.

Minsk i Pjongjang su se tom prilikom dogovorili da prošire saradnju u industriji, poljoprivredi, obrazovanju, zdravstvu, informacionoj razmeni i drugim oblastima.

Lukašenko i Kim su, prema zvaničnim saopštenjima, razmatrali čitav spektar bilateralnih odnosa, kao i perspektivne projekte koji bi mogli biti realizovani u narednom periodu, uz zajedničku nameru da saradnju podignu na viši nivo.

Beloruski predsednik je tokom boravka u severnokorejskoj prestonici posetio i spomenik „Oslobođenje“, gde je zajedno sa Kim Džong Unom učestvovao u ceremoniji polaganja venaca.

Ruski stručnjaci su tada posetu ocenili kao značajan diplomatski događaj. Naučni saradnik Centra za korejske studije Instituta Kine i savremene Azije Ruske akademije nauka Konstantin Asmolov isticao je da su Lukašenkova poseta i potpisivanje sporazuma predstavljali ozbiljan udarac međunarodnoj izolaciji Severne Koreje.

Ipak, ni Minsk ni Pjongjang nisu zvanično saopštili postojanje bilo kakvih vojnih dogovora koji bi podrazumevali raspoređivanje stranih trupa. Kako piše Cargrad, Sve tvrdnje o mogućem vojnom aspektu saradnje za sada ostaju u domenu analitičkih procena i tumačenja.

Uprkos tome, intenziviranje kontakata između Belorusije i Severne Koreje nastavlja da privlači pažnju posmatrača. Najnovija objava Alekseja Kušča pokazuje da se u Ukrajini i dalje pažljivo prati razvoj tih odnosa i procenjuju moguće posledice koje bi oni mogli imati po regionalnu situaciju u narednim mesecima.