U intervjuu za britanski list The Sun, penzionisani američki general Ben Hodžis rekao je da bi Rusija mogla da odustane od zadržavanja Krima ukoliko troškovi održavanja logistike i obnove infrastrukture postanu previsoki.

Prema njegovim rečima, dugotrajni napadi na ključne logističke pravce, naftno-gasne objekte i saobraćajnu infrastrukturu mogli bi da otežaju održavanje ruskog vojnog prisustva na poluostrvu.

Hodžis smatra da bi dodatni pritisak na kopnene koridore, Krimski most i logističke centre mogao da promeni situaciju na terenu.

Podsetio na ranije procene

Ovo nije prvi put da Hodžis iznosi ovakve prognoze.

Tokom 2022. i 2023. godine tvrdio je da bi ukrajinska kontraofanziva mogla da stigne do Krima već tokom leta 2023. godine, ali se takav scenario nije ostvario.

Kasnije je priznao da je bio, kako je rekao, „previše optimističan“, navodeći da su kritike zbog ranijih procena bile opravdane.

Nova prognoza sada pomera mogući razvoj događaja na kraj 2027. godine.

Različite procene o situaciji na Krimu

U analizi se navodi da Rusija, uprkos čestim napadima na vojne i logističke ciljeve na Krimu, nastavlja proizvodnju raketa, dronova i sistema protivvazdušne odbrane.

Krimski most i dalje funkcioniše, dok se snabdevanje odvija i preko kopnenog koridora pod ruskom kontrolom.

Istovremeno, na poluostrvu je raspoređena višeslojna protivvazdušna odbrana, uključujući sisteme S-400, "Pancir" i sredstva za radio-elektronsku borbu.

Prema ruskim tvrdnjama, veliki broj ukrajinskih dronova i raketa biva presretnut.

Moskva ostaje pri svom stavu

Dok pojedini zapadni analitičari smatraju da bi dodatni pritisak mogao da oslabi ruske pozicije, zvanična Moskva ponavlja da status Krima nije predmet pregovora.

Predsednik Vladimir Putin više puta je izjavio da Rusija pitanje Krima smatra zatvorenim, dok Ministarstvo odbrane redovno saopštava da odbija ukrajinske napade na poluostrvo.

Hodžisova izjava predstavlja njegovu ličnu procenu mogućeg razvoja rata u Ukrajini. Ishod sukoba zavisi od velikog broja vojnih, političkih i ekonomskih faktora, zbog čega ovakve prognoze nije moguće potvrditi.

Rat u Ukrajini traje više od četiri godine, a procene o budućem razvoju događaja značajno se razlikuju među vojnim analitičarima. Dok deo zapadnih stručnjaka smatra da bi dugoročni pritisak mogao da promeni situaciju na Krimu, ruski zvaničnici poručuju da ne razmatraju mogućnost povlačenja sa poluostrva.

Izvor: The Sun