Iako se ovi veliki gradovi i dalje nalaze pod ukrajinskom kontrolom, njihovo eventualno zauzimanje zahtevalo bi od ruskih snaga ogromne resurse, vreme i velike ljudske gubitke. Zbog toga je ukrajinska vojska izgradila čitavu mrežu novih fortifikacija prilagođenih savremenom ratovanju dronovima.

Ukrajina

„Zona uništenja“

Prema Farelovom opisu, ruski vojnici koji pokušaju da probiju ove linije odbrane prvo moraju da prođu kroz potpuno ogoljeni pojas šume, iz kojeg je uklonjen svaki zaklon. Zatim nailaze na prvi sloj bodljikave žice, a potom i na duboki protivtenkovski rov.

Iza njega ih čeka još jedan pojas bodljikave žice, a čitav prostor predstavlja takozvanu „zonu uništenja“ – otvoreno područje na kojem ukrajinski dronovi mogu da otkriju neprijatelja u roku od nekoliko minuta. To rusku pešadiju ostavlja potpuno izloženom napadima jurišnih dronova i artiljerije.

Od „zmajevih zuba“ do smrtonosnih uskih grla

Čak i ako napadači uspeju da savladaju prvi deo odbrane, prepreke se nastavljaju. Sledi još jedan protivtenkovski rov, dodatno ispunjen bodljikavom žicom. Neposredno iza njega nalaze se poznate betonske prepreke, takozvani „zmajevi zubi“, međusobno povezani čeličnim sajlama i obavijeni novim slojevima žice.

Nakon toga dolazi još jedan protivtenkovski rov, nova linija bodljikave žice i još jedan pojas ogoljene šume bez ikakvog zaklona.

Posmatrajući teren, jasno se vidi da se ove neprekidne odbrambene linije protežu kilometrima i da gotovo ne postoje praznine koje bi ruske snage mogle da iskoriste za lakši prodor.

Jedini prolazi kroz ove prepreke su postojeći putevi, ali su oni namerno ostavljeni kao „uska grla“. Njihova svrha je da usmere rusku tehniku i pešadiju pravo u unapred pripremljene zamke, gde bi mogle da pretrpe velike gubitke.

Na kraju reportaže, Farel zaključuje da bi svako ko smatra da bi Ukrajina trebalo jednostavno da se odrekne ovog područja trebalo da zamisli kako izgleda pokušaj napada preko ovakve, gotovo neprobojne linije odbrane.