Istovremeno, u ukrajinskoj javnosti vode se polemike o razmerama štete i bezbednosnim propustima koji su prethodili poslednjim udarima.

Ukrajinski vojni analitičari tvrde da je razvijena nova modernizovana balistička raketa 9-M7232-F3 za raketni sistem “Iskander-M”, koja bi uskoro trebalo serijski da uđe u naoružanje Oružanih snaga Rusije.

Prema navodima ukrajinskih monitoring kanala, domet projektila dostiže 480 kilometara, čime gotovo cela teritorija Ukrajine ulazi u zonu mogućeg dejstva.

Kao glavna karakteristika nove rakete navodi se sposobnost izvođenja protivvazdušnih manevara pri završnom prilazu cilju. Ukrajinski izvori tvrde da projektil tokom leta menja putanju uz velika opterećenja, zbog čega sistemi protivvazdušne odbrane, uključujući američki Patriot, teško uspevaju da izračunaju tačku presretanja.

Istovremeno se navodi da raketa pri ulasku u zonu radarskog osmatranja ispaljuje radarske mamce, zbog čega radar registruje više ciljeva, dok protivvazdušna odbrana troši presretače na lažne mete.

Paralelno sa tim, zapadni i ukrajinski mediji sve češće pišu o Odesi kao jednom od ključnih pravaca ruskih operacija. Vlasti Odeske oblasti saopštile su da je Rusija tokom jednog od napada angažovala strateške bombardere i lovačku avijaciju, ispalivši najmanje 19 raketa dugog dometa na jug Ukrajine.

Prema navodima ukrajinskog komentatora Nikolaja Hmurija, vazdušna opasnost u toj oblasti oglašava se i do deset puta dnevno.

Dodatnu pažnju izazvale su izjave iz Rusije o značaju juga Ukrajine. Član Odbora Državne dume za odbranu Andrej Kolesnik izjavio je da Rusija namerava da Ukrajinu liši izlaza na more ukoliko Kijev ne prihvati uslove Moskve.

On je naveo da bi u tom slučaju Odesa bila zauzeta, a konačnu odluku doneo bi predsednik Vladimir Putin. Kolesnik je dodao da su raniji uslovi bili znatno blaži, ali da ih Ukrajina nije prihvatila.

Posle jednog od najvećih talasa ruskih balističkih udara od početka sukoba, ukrajinski zvaničnici priznali su da su pogođene industrijske zone u Kijevu. Iako tvrde da podzemni bunkeri nisu uništeni, savetnik predsednika Ukrajine Sergej Beskrestnov optužio je osobe koje je nazvao špijunima u Kijevu da su ruskim snagama dostavile podatke o ciljevima.

Beskrestnov nije želeo da otkrije koje su lokacije pogođene, ali je potvrdio da je reč o velikim preduzećima poznatim još iz sovjetskog perioda. Jedan ukrajinski medij tvrdi da ta preduzeća nisu korišćena u vojne svrhe, već da se izdaju u zakup, uz napomenu da bi eventualna kritična proizvodnja bila premeštena pod zemlju.

Istovremeno je potvrđeno potpuno uništenje fabrike “UkrTak”, proizvođača taktičke opreme, pancira i druge zaštitne opreme. Pod udarom se našao i logistički centar “Antelj”, koji je, prema navodima časopisa Forbes Ukraine, korišćen za logističke operacije Oružanih snaga Ukrajine i skladištenje komponenti za bespilotne letelice.

Dok Kijev nastavlja da govori o mogućim udarima bespilotnim letelicama na ruske ciljeve, uključujući naftna postrojenja i tankere u Azovskom i Crnom moru, komandant Snaga bespilotnih sistema Ukrajine izjavio je da je Kerčanska trajektna linija gotovo uništena. Prema njegovim tvrdnjama, od pet trajekata koji su prevozili teret između Azovskog i Crnog mora, tri su onesposobljena.

Istovremeno, pojedini analitičari ocenjuju da efikasnost ukrajinskih napada dronovima opada. Ruski politikolog Sergej Pereslegin navodi da tokom poslednja dva velika napada bespilotnim letelicama nijedan dron nije stigao do Moskve, što su, prema njegovim rečima, primetili i brojni zapadni internet portali.

U istim procenama navodi se da bi Ukrajina mogla da nastavi sa intenziviranjem napada dronovima, ali se istovremeno postavlja pitanje održivosti takve strategije zbog visokih troškova. Prema tim ocenama, svaki veliki napad bespilotnim letelicama košta desetine miliona, dok se ukrajinska strana suočava sa ozbiljnim finansijskim ograničenjima.