Serija ruskih udara na jugu Ukrajine poslednjih dana otvorila je pitanje šta je stvarni cilj Moskve i da li je Odesa postala sledeća velika meta.

Kovalenko smatra da odgovor ne treba tražiti u neposrednoj pripremi kopnene ofanzive.

„Da čovek ne zna kakvim mogućnostima raspolažu ruske snage, mogao bi da pomisli da njihova komanda priprema kopnenu operaciju u Odeskoj oblasti. Ali to nije tako. Protivnik jednostavno nema potrebne snage i sredstva za takvu operaciju, niti mogućnost da je sprovede“, rekao je Kovalenko.

Cilj bi mogao da bude izolovanje Odeske oblasti

Prema njegovoj proceni, ruska strategija trenutno je drugačija – otežati što više glavnih pravaca kojima je Odeska oblast povezana sa drugim delovima Ukrajine i susednim državama.

Pritisak se istovremeno vrši na pomorsku logistiku, drumske pravce i infrastrukturu prema Moldaviji.

Kovalenko posebno ukazuje na udare na most kod Majaka, koji predstavlja jedan od važnih saobraćajnih pravaca na jugozapadu Odeske oblasti, kao i na napade na granične prelaze.

Umesto neposrednog desanta ili prodora kopnenih snaga, cilj bi, prema njegovom tumačenju, mogao da bude da snabdevanje Odeske oblasti postane sve komplikovanije, sporije i skuplje.

Posle mostova, udari na granične prelaze

Ruske snage poslednjih dana gađale su više lokacija na ukrajinsko-moldavskoj granici.

Među njima je međunarodni granični prelaz Vinogradovka–Vulkanesti, gde je, prema ukrajinskim navodima, infrastruktura pretrpela velika oštećenja, zbog čega je saobraćaj obustavljen.

Prethodno su pogođeni i prelazi Tabaki–Mirnoje i Reni–Đurđulešti.

Svaki prekid saobraćaja na jednom od tih pravaca tera ukrajinsku stranu da transport preusmerava na alternativne rute. Posledica su dodatne gužve i sve veće opterećenje preostalih logističkih pravaca na jugu zemlje.

More, mostovi i granice pod istovremenim pritiskom

Odeska oblast ima veliki strateški i ekonomski značaj zbog svojih luka na Crnom moru i Dunavu, ali i drumskih pravaca prema Moldaviji i Rumuniji.

Preko tog prostora prolazi značajan deo ukrajinske trgovine i snabdevanja sa juga Evrope.

Upravo zbog toga Kovalenko smatra da napade na različite infrastrukturne objekte ne treba posmatrati odvojeno, već kao delove jedne šire strategije.

Ukoliko pomorski transport ostane izložen napadima, mostovi budu oštećeni, a pojedini granični prelazi zatvoreni, Ukrajina je primorana da koristi duže i opterećenije alternativne pravce.

Odesa trenutno nije potpuno odsečena, ali svaki pogođeni infrastrukturni čvor smanjuje broj dostupnih ruta.

Nema dovoljno snaga za kopneni napad?

Uprkos intenzivnim ruskim udarima, Kovalenko smatra da Moskva trenutno ne priprema veliku kopnenu operaciju za zauzimanje Odese.

Za takvu ofanzivu bilo bi neophodno koncentrisati velike kopnene snage, obezbediti njihovo kontinuirano snabdevanje, zaštititi bokove i omogućiti napredovanje preko velikih udaljenosti.

Prema njegovoj proceni, Rusija trenutno nema takvu vojnu grupaciju na pravcu prema Odeskoj oblasti.

Zbog toga najnovije napade vidi prvenstveno kao pokušaj slabljenja regiona bez pokretanja izuzetno zahtevne kopnene operacije.

Suština njegove procene jeste da Moskva u ovom trenutku ne pokušava da zauzme Odesu kopnenim snagama, već da joj preseče ili ozbiljno oteža što veći broj ekonomskih i logističkih veza – od Crnog mora, preko mostova, sve do granice sa Moldavijom.

Izvor: Informer