Oleški je pre rata imao oko 24.000 stanovnika.

Danas je taj grad na jugu Ukrajine postao mesto iz kojeg stižu gotovo nezamisliva svedočanstva o gladi, smrti i potpunom nestanku normalnog života.

Prema procenama ukrajinskih vlasti koje prenosi BBC, u Oleškiju i okolnim zajednicama ostalo je oko 6.000 ljudi, među kojima je približno 200 dece. UN je ranije naveo sličnu procenu za zajednice Oleški i Hola Pristan, upozoravajući da su civili ostali zarobljeni zbog borbi, mina i napada dronovima.

Prodavnice više ne rade.

Nema redovnog snabdevanja hranom, nema vode, struje ni gasa, a stanovnici tvrde da je poslednja isporuka hrane stigla još u maju. UN je još u junu upozoravao da su nestašice hrane i medicinske pomoći postale kritične.

„Ovde u gradu nema hrane“

Jedna stanovnica, koja se zbog bezbednosti predstavila kao Halija, rekla je za BBC da jede samo jednom dnevno.

Najčešće je to hleb.

Ponekad uz njega ima paradajz ili malo meda i čaj.

Povrće koje su stanovnici sami uzgajali tokom leta uglavnom je potrošeno.

Zato ljudi na lokalnim Telegram kanalima sada razmenjuju informacije o tome koji korov i divlje biljke mogu da se jedu i kako da ih pripreme.

Neki kuvaju ono što uspeju da pronađu u svojim baštama.

Drugi pokušavaju da menjaju poslednje zalihe šećera, konzervirane hrane ili povrća za jaja i druge namirnice. DW je ove nedelje takođe izvestio da u grad od maja praktično ne stiže hrana.

Otišli po kesu hrane, više se nisu vratili

Napustiti grad kako bi se nabavila hrana znači rizikovati život.

Halija je ispričala da su 20. septembra muškarac i žena krenuli iz Radenska, udaljenog oko 23 kilometra, noseći kesu sa hranom.

Zbog policijskog časa koji su uvele ruske okupacione vlasti nisu uspeli da se vrate na vreme.

Prema četiri odvojena izvora sa kojima je razgovarao BBC, oboje su poginuli u napadu dronom. BBC je naglasio da okolnosti pojedinačnih smrti u gradu nije uvek moguće nezavisno potvrditi.

Mine predstavljaju dodatnu opasnost.

UN navodi da upravo kombinacija kratkodometnih dronova i velikog broja mina sprečava stanovnike da napuste područje, ali i humanitarnu pomoć da stigne do njih.

Deca bez škole i lekara

Posebno teška situacija je za decu koja su ostala u Oleškiju i okolini.

Stanovnici tvrde da se suočavaju sa nedostatkom hrane i medicinske pomoći, dok normalno školovanje praktično ne postoji.

Zdravstveni sistem gotovo da ne funkcioniše.

Prema svedočanstvima stanovnika, jedna bolnica otvara se samo nekoliko dana nedeljno i uglavnom zbrinjava najhitnije slučajeve.

UN je još tokom leta saopštio da je medicinska pomoć u okupiranim delovima Hersonske oblasti ozbiljno ograničena i da bolesni i ranjeni često ne mogu da budu evakuisani.

Kremlj priznao da postoje problemi

Tešku situaciju u Oleškiju priznala je i ruska strana.

Kremlj je, prema BBC-ju, naveo da postoje ozbiljni problemi sa snabdevanjem hranom i lekovima, ali je odgovornost za stanje prebacio na ukrajinsku stranu i saopštio da ruske snage pokušavaju da reše problem.

Ukrajina tvrdi suprotno.

Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je tokom zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku da se Oleški nalaze pod „potpunom blokadom“ i pozvao međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Rusiju kako bi humanitarna pomoć mogla da uđe u grad.

Grad se nikada nije oporavio od poplave

Oleški je dodatno uništen posle rušenja brane Nova Kahovka u junu 2023. godine.

Voda je tada prekrila velike delove grada, a na pojedinim mestima stigla je gotovo do krovova kuća.

Ukrajina i njeni zapadni saveznici optuživali su Rusiju za uništenje brane, dok je Moskva odgovornost pripisivala Ukrajini. Nezavisna istraga nije definitivno utvrdila odgovornost.

Grad se od te katastrofe nikada nije potpuno oporavio.

Stanovnici navode da od 2023. nemaju normalno snabdevanje strujom, gasom i vodom.

Koliko je ljudi poginulo, niko pouzdano ne zna

Misija UN za praćenje ljudskih prava u Ukrajini zabeležila je tokom 2026. izveštaje o najmanje 29 poginulih i 54 povređenih civila u Oleškiju i obližnjoj Hola Pristani.

Lokalni volonteri, međutim, tvrde da je stvarni broj mnogo veći.

Ksenija Arhipova, volonterka koja je pobegla iz Oleškija tokom leta 2022, vodi sopstvenu evidenciju i tvrdi da je prikupila podatke o približno 1.200 poginulih.

BBC nije mogao nezavisno da potvrdi tu brojku.

Jedna stanovnica, koja je takođe govorila pod pseudonimom, ispričala je da su njeni roditelji ovog leta ubijeni u svojoj kući.

Prema njenoj tvrdnji, ruski vojnici došli su da zauzmu kuću i ubili ih.

Ni tu tvrdnju BBC nije mogao nezavisno da proveri.

„Pokušaš li da zakopaš telo, ti si sledeći“

Možda najjeziviji deo svedočanstava odnosi se na mrtve.

Stanovnici tvrde da okupacione vlasti ne dozvoljavaju sahranjivanje ljudi stradalih od dronova, mina ili drugog nasilja bez obdukcije ruskog lekara.

Problem je što takve obdukcije u Oleškiju često nije moguće obaviti.

Zbog toga, prema njihovim tvrdnjama, pojedina tela ostaju u bolničkoj mrtvačnici bez struje, dok druga ostaju na ulicama.

Ester Vratarjova, suosnivačica humanitarne organizacije koja pomaže stanovnicima okupiranih teritorija, ocenila je da je takva situacija oblik psihološkog pritiska.

– Ako pokušate da sahranite mrtvo telo, bićete sledeći – rekla je ona za BBC.

Grad na ivici humanitarne katastrofe

Humanitarne organizacije poslednjih meseci sve glasnije upozoravaju na Oleški.

Ukrajinski Savet crkava saopštio je da hiljade ljudi u gradu i okolnim naseljima nemaju dovoljno hrane, pijaće vode i lekova i pozvao međunarodne organizacije da pomognu u organizovanju humanitarne misije i evakuacije.

UN je situaciju opisao kao očajnu.

Ljudi ne mogu da izađu.

Hrana ne može da uđe.

A oni koji su ostali pokušavaju da prežive sa onim što još mogu da pronađu u baštama, podrumima i napuštenim kućama.

Izvor: BBC / UN / DW